Advokati protestuju, udruženja građana se bune, a MMF poziva da se hitno reši problem.
Reč je o problemu sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog naplate naknada za obradu kredita. Predlog autentičnog tumačenja tri zakona je povučen, ali polemika i dalje traje. Zbog toga su trenutno sudovi prebukirani. Mogu li se dogovoriti bankari i građani?
Jedan dokument, a dva različita tumačenja. Nezvanično, oko 200.000a tužbi su podneli građani zbog troškova naknade za obradu kredita. Veliki broj njih je, kažu iz Efektive, dobio banku na sudu.
“Troškovi obrade kredita zavise od iznosa kredita i tu može biti vrednost od par hiljada dinara do par desetina hiljada dinara naplaćenih troškova obrade i praćenja kredita. Što se tiče stambenih kredita, tu može da bude i nekoliko stotina evra taj trošak i plus nekoliko hiljada evra za trošak za nacionalnu korporaciju. Na sve to ide i zatezna kamata. Recimo, ako je ugovor iz 2010. godine, zatezna kamata će duplirati”, kaže Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.
Ipak, iz Udruženja banaka kažu da naplaćivanje naknada nije protivzakonito.
“Mi danas imamo presudu Evropskog suda pravde koja jasno kaže da je, ukoliko je klijent bio upoznat sa troškovima unapred, obrada odnosno naplata tih troškova dozvoljena. Mi danas imamo stav Vrhovnog kasacionog suda koji kaže da je banci dozvoljeno da naplaćuje troškove ukoliko su oni jasno i nedvosmisleno pokazani i prikazani klijentu i to mi bankari otkad postojimo radimo”, kaže generalni sekretar UBS Vladimir Vasić.
Dok se dve strane spore, sav teret pao je na sudove, koji su prebukirani.
“Ko želi da motiviše nekoga da nekoga tuži, zna se – pojedinci. Ko su ti pojedinci? Neka interesna sfera koja želi da zaradi. Mi imamo primer da jedna mala advokatska kancelarija, koja je pre dve godine imala 30.000-40.000 evra prihoda godišnje, ima dva i po miliona evra prihoda”, kaže Vasić.
“Po svim ovim nezakonitim osnovama da banke vrate novac građanima, naravno sa zateznom kamatom i na taj način neće imati troškove suđenja. Ako ne, siguran sam da će se broj postupaka uvećavati i da će banke plaćati sve veće troškove – kako dužnicima, tako i advokatima”, navodi Gavrilović.
I jedna i druga strana saglasne su u jednom – problem treba rešiti. Zbog masovnih tužbi, MMF insistira na brzom pronalaženju rešenja, a iz Ministarstva pravde poručuju da rade na Nacrtu zakona koji treba da dovede do rasterećenja sudova.
Izvor: B92
