Akcije na svetskim berzama posrću, dolar raste
Akcije na azijskim berzama su posrnule danas pri čemu je talas averzije prema rizičnim ulaganjima podstakao rast cene američkih obveznica i jačanje dolara.
Investitori iščekuju zapisnik sa poslednjeg sastanka Federalnih rezervi (FED) koji bi mogao da potvrdi zaokret ka zaoštravanju američke monetarne politike.
Na ovako naglu promenu investicionog raspoloženja verovatno su uticale stroge kineske mere kontrole tehnoloških kompanija, ocenjuje Rojters.
Akcije na Hongkoškoj berzi su pale za 0,9 odsto, približivši se šestomesečnom minimumu, a kineska firma za deljenje vožnje Didi Global, koja je prošle nedelje debitovala na Njujorškoj berzi, potonula je za više od 20 odsto.
Takođe, pad vrednosti su zabeležili i kineski tehnološki divovi – Alibaba Grupa, Baidu i JD.com.
Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, oslabio je za 0,6 procenata, dok je japanski Nikei pao za 1,2 odsto.
Suprotan trend su imale australijske akcije, koje su ojačale za 0,7 odsto, dok je indeks najlikvidnijih kineskih akcija ostvario rast od 0,8 procenata.
Evropski indeks fjučersa EuroStoks 50 i londonski FTSE napredovali su za po 0,1 odsto, dok indeksi fjučersa na Vol Stritu, tehološki Nasdak i S&P 500 gotovo da nisu beležili kretanje.
Aktere na Njujorškoj berzi je uznemirilo istraživanje Instituta za upravljanje nabakama (ISM) iz Arizone, koje je nagovestilo blago hlađenje aktivnosti u zahuktalom američkom uslužnom sektoru, mada je ISM indeks i dalje na istorijski visokom nivou od 60,1 poena.
Nervoza na tržištu je doprinela oporavku vrednosti američkih državnih hartija od vrednosti, pri čemu su prinosi na referentne desetogodišnje obveznice tokom noći pali za skoro osam baznih poena na 1,384 posto.
To je njihov najniži nivo i ujedno najveći dnevni pad od februara ove godine.
Dobar učinak dugoročnih dužničkih hartija SAD-a rezultirao je smanjenjem krive prinosa i podgrejao opklade među investitorima da će FED preventivno pooštriti politiku podsticaja kako bi sprečio jači rast inflacije.
Ovakva očekivanja su doprinela da dolar ojača prema korpi rivalskih valuta na 92,543 poena, u odnosu na najnži nivo od 92,003 poena zabeležen u utorak.
Evro je pao na 1,1823 dolara, na najniži nivo od marta, dok su robno vezane valute klizile naniže.
Dolar je imao manje sreće prema sigurnom japanskom jenu, prema kojem je stagnirao na nivou od 110,57 jena.
Na robnim tržištima, cena zlata je ostala stabilna na 1.797 dolara za uncu, dostigavši na kratko tokom noći čak nivo 1.814 dolara.
Cene nafte su opale u utorak nakon što su proizvođači u okviru grupe OPEK+ otkazali sastanak, jer glavni igrači nisu uspeli da se dogovore o povećanju proizvodnje.
Analitičari iz kompanije Nat Vest Markets kažu da je izostanak dogovora o povećanju pumpanja kratkoročno pozitivan za cene, ali da bi to na duže staze moglo da predstavlja rizik.
“Izostanak dogovora među velikim proizvođačima nafte u najmanju ruku otvara rizik da se ceo sporazum OPEK+ uruši, što bi dovelo do toga da veliki proizvođači počnu mnogo brže da povećavaju proizvodnju”, naveli su oni.
Tržište “crnog zlata” je jutros nešto mirnije.
Severmomorska nafta Brent je ojačala za tri centa na 74,56 dolara za barel, dok je cena američke WTI nafte porasla za 12 centi na 73,49 dolara po barelu, navodi Rojters.
