S obzirom na podatke o rastu BDP u prvom kvartalu koji je prevazišao prethodna očekivanja, bolje globalne ekonomske prognoze i brzo otvaranje ekonomija CIE zahvaljujući poboljšanoj epidemiološkoj situaciji, analitičari Erste Grupe su povisili prognozu rasta BDP za 2021. godinu na 5,1 odsto, sa 3,8 odsto iz prethodnog kvartala.
Do sada se oporavak uglavnom zasnivao na industrijskoj proizvodnji, izvozu robe i državnoj potrošnji, dok je potrošnja domaćinstava bila niža zbog restriktivnih mera i neizvesnosti. To će se promeniti u narednim kvartalima, jer se očekuje snažan oporavak potrošnje domaćinstava. Štaviše, u nekim zemljama je primetan snažan podsticaj kroz javne investicije.
Po mišljenju analitičara, ekonomije CIE bi mogle dostići nivoe BDP od pre pandemije u narednih nekoliko kvartala, s tim što će većina njih to postići u drugoj polovini godine. Iako još uvek postoje rizici povezani sa još jednim talasom pandemije na jesen ili zimu, situacija bi ovog puta mogla biti drugačija.
Najkonkretniji rizik po aktuelne prognoze u ovom trenutku se vide na strani ponude, gde industrijska proizvodnja može biti ograničena nedostatkom međuproizvoda (tj. poluprovodnika) i povećanjem cena faktora proizvodnje.
Kada se posmatra realni BDP, korigovan za efekte sezonalnosti i kalendara u poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. godine, većina zemalja beleži brz ekonomski oporavak od trećeg kvartala 2020. godine. Rumunija i Srbija su već dostigle nivoe BDP od pre pandemije i premašile ih za 0,8 odsto u prvom kvartalu 2021. godine. Hrvatska, koja je bila najviše pogođena u drugom kvartalu 2020. godine, krenula je u postepeni oporavak i dostigla 98,5 odsto svog nivoa pre pandemije. Većina zemalja CIE još uvek je bila oko 1,5-5 odsto ispod nivoa iz četvrtog kvartala 2019. godine, s tim da su Češka i Slovačka beležile najveću razliku. Slovačka je zabeležila brz oporavak u trećem i četvrtom kvartalu 2020. godine, ali je potom usledio još jedan osetan pad u prvom kvartalu 2021. godine, dok su oporavak u drugoj polovini 2020. godine, kao i pad u prvom kvartalu 2021. bili blaži u Češkoj.
Još zanimljiviji i raznovrsniji uvid pruža analiza komponenti BDP. Iako državna potrošnja jedva da pokazuje ikakve znakove negativnih efekata povezanih sa pandemijom, potrošnja domaćinstava i dalje je umerena u celoj CIE. Neke zemlje, poput Češke i Slovenije, bile su u prvom kvartalu 2021. godine ispod 95 odsto nivoa potrošnje domaćinstava pre pandemije, dok su Rumunija i Srbija bile blizu 98 odsto.
Valute zemalja CIE su beležile porast tokom celog drugog kvartala zahvaljujući padu američkog dolara, ublažavanju ograničenja zbog pandemije i rastuće inflacije. Očekuje se da će valute CZK, HUF i PLN ostati stabilne ili ojačati do kraja godine, a rumunski lej će verovatno oslabiti usled povećanja deficita bilansa tekućih transakcija.
Srpski dinar je od početka godine bio stabilan na nivou oko 117,6 u odnosu na evro, pošto je Narodna banka Srbije i dalje aktivna na tržištu. S obzirom na visok nivo deviznih rezervi NBS, kao i na raspoloživost dodatne repo linije Evropske centralne banke iz predostrožnosti u iznosu od milijardu evra, velika je verovatnoća da će kurs EUR/RSD ostati stabilan, blizu aktuelnog nivoa, smatraju u Erste Grupi.
