Naknade stranim kartičarskim kućama mnogostruko veće nego troškovi ka domaćem Dinakard sistemu
Naknade koje su banke u Srbiji platile stranim kartičnim sistemima u periodu 2016-2020. bile su preko 30 puta veće nego troškovi ka domaćem Dinakard sistemu.
I to sve uprkos tome što je promet inostranim karticama bio svega tri puta veći, prema analizi Narodne banke Srbije.
Ukupni troškovi banaka prema svim kartičnim sistemima u navedenom periodu iznosili su 24,24 milijarde dinara, odnosno 203,80 miliona evra.
Od tog iznosa, preko 97 posto čine troškovi koje banke plaćaju inostranim kartičnim sistemima, dok istovremeno promet koji su građani i privredni subjekti naše zemlje izvršili inostranim platnim karticama iznosi 75 procenata ukupnih kartičnih plaćanja.
S druge strane, učešće plaćanja putem nacionalnog kartičnog brenda Dinakard u ukupnom prometu iznosi 25 posto, a trošak banaka po ovom osnovu iznosi 3,0 procenta. Drugim rečima, za tri puta veći promet ostvaren inostranim platnim karticama naplaćene su preko trideset puta veće naknade.
“Troškove koje banke imaju po navedenom osnovu, nadoknađuju naknadama koje naplate građanima i privredi za usluge održavanja platnog računa i druge”, predočavaju iz NBS.
Dodaju da je troškovna efikasnost nacionalnih kartičnih sistema jedan od glavnih razloga zbog čega sve više zemalja u svetu razvija svoje nacionalne kartične sisteme, a veliki broj najbogatijih zemalja ima ih već decenijama.
“Od početka primene Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica (decembar 2018), ostvaren je značajan rast prihvatne mreže, kao i rast broja i vrednosti kartičnih transakcija u našoj zemlji. Ukupan broj transakcija povećao se za 28 posto, broj fizičkih prodajnih mesta za 11 odsto, a virtuelnih prodajnih mesta za 172 procenta”, navodi se u analizi Narodne banke Srbije.
