Kompanije Zapadnog Balkana nastavljaju da finansiraju svoje poslovanje iz internih fondova i zadržane dobiti, ali njihova uloga kao izvora finansiranja opala je u odnosu na 2019. godinu, pokazuje istraživanje Balkan Barometar 2021.
Ulaganje iz ovog izvora bilo je finansirano 55 posto u 2020. godini, naspram 70 posto godinu ranije, pokazuje istraživanje.
Tokom 2020. godine udeo ostalih finansijskih sredstava porastao je na 30 posto, što je verovatno odraz vladine podrške raspoređene kao odgovor na nametnutu krizu širenjem Covid-19.
Udeo obrtnog kapitala dobijenog zaduživanjem od bankarskog sektora i od porodice/ prijatelja održavao se na istom nivou tokom 2020. Zadržana zarada je dominantna na Kosovu (74%), a jako je prisutna i u Srbiji (68%).
S druge strane, drugi izvori finansiranje su bili ključni u Bosni i Hercegovini (64%), zatim u Albaniji (34%) i Republici Srbiji i Severnoj Makedoniji (30%).
Vlasničko finansiranje u celoj regiji ostaje i dalje oskudno, budući da se njegov udeo u finansiranju kreće između 1% i 6% u 2020. godini i nalazi se na donjem opsegu u poređenju sa 2019.
Tokom prošle godine 70 posto kompanija nije prijavilo bankovni zajam, što je gotovo isti broj kao u 2019. godini (69%). Najjača potražnja za kreditima tokom krize primećena je u Albaniji, gde se prijavilo 52 posto firmi za bankovni zajam, a najmanje potražnja uočena je u Srbiji (15%).
U proseku je bilo potrebno 17 dana da bi se dogovorio zajam, što je gotovo isti broj kao i u 2019. godini.
Postupak je najduži u Albaniji (22 dana), a najkraći u Crnoj Gori (9 dana), dok u ostalim ekonomijama na nivou proseka. U Srbiji se ovaj postupak proširio sa 9 dana u 2019. na 15 dana u 2020., što može biti posledica krize koja je prekinula fizičko poslovanje banaka. Četvrtina zahteva za zajam bila je odbijena na Kosovu, a sledi Crna Gora (22%) i Republika Severna Makedonija (21%).
Albanija je lider u tom pogledu, jer je samo 1% zahteva za zajam bilo odbijeno.
Dominantan razlog odbijanja kredita u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini bio je nedostatak profitabilnosti firme, dok je nepotpunost zahteva za kredit bila važan razlog u Srbiji i Republici Sjevernoj Makedoniji. Ovoj raspodeli treba pristupiti s oprezom zbog malog broja promatranih ispitanika čiji je zahtjev za kredit odbijen, napominje se u izveštaju.
Izvor: Indikator.ba
