Pet predloga kako da povećate produktivnost

S vremena na vreme se zapitate kako to da svima drugima dan traje 24 sata, samo je vaš nekako kraći? Kako bi se inače drugačije moglo objasniti da neki ljudi, nakon posla, još stignu da uče nemački, igraju tenis, planinare i restauriraju stari nameštaj? I kako takvi uvek imaju vremena za prijatelje i kako samo njihova djeca nikada u školu ne dođu bez domaćeg zadatka. I još imaju i mali vinograd, i malog psa.

Za razumevanje ovakvih fenomena vrlo je važno da se što pre vratite početnom aksiomu koji glasi: svako od nas, u svakom danu, na raspolaganju ima 24 sata, piše portal Manager.ba.

Razlika je u tome kako ćemo ih potrošiti. Dajemo pet sugestija za postizanje veće produktivnosti:

1. Naučite da planirate

Razumemo mi da ne moraju svi biti pristalice planova i planiranja. Međutim, probajte i vi da razumete da postoje valjani razlozi zašto svako malo naletite na tekstove o značaju planiranja. Potrebno je doslovno par minuta dnevno da nekako, u glavi ili na papiru, evidentirate najvažnije zadatke. Onda kad imate jasnu sliku o tome šta vas sve u jednom danu čeka, odredite neki redosled izvršenja! Nećemo ni pokušati da sugerišemo kako da napravimo najbolji plan, jer verujemo kako različitim ljudima odgovaraju vrlo različiti načini.

Dok nekima od nas bolje ide da se prvo bavimo najvažnijim radnjama (po pravilu najtežim), neki drugi ljudi na ovaj način ne bi nikada ništa napravili. Nekima od nas bolje ide ako krenemo s najlakšim zadacima. Naime, odaberemo li da počnemo sa lakšim, velike su šanse da ćemo u kratkom vremenu postići dobre rezultate. Stvar sa dobrim rezultatima jeste da nas oni prirodno motivišu na prelazak na sledeći nivo, onaj čije osvajanje nosi više poena.

S koje strane ćete napasti dnevni raspored je podložno ličnom izboru. Međutim, za mudro korišćenje svih sati u jednom danu, kakav-takav plan je nužan.

2. Naučite da upotrebljavate rutinu u svoju korist

Koje jučerašnje obveze ste najbrže i najlakše obavili? Biće da su to one koje i ne smatrate obvezama, toliko su rutinske. Uzmite ovako – ako vlastiti krevet pospremite automatski čim se iz njega podignete, vrlo je verojatno da ste od ove radnje vremenom napravili rutinu. Ako to nije tako, nego vam se zatezanje psoteljine pretvorilo u nevolju (sigurno mislite i apsolutno nepotrebnu) radnju, pogodnu za odlaganje, onda verovatno češće legnete u neraspremljen, nego raspremljen krevet.

Čini vam se da je primer trivijalan? Šta je sa izradom izveštaja, bilo kakvih? Teško bi se moglo reći da postoje ljudi koji ih obožavaju raditi. Ali zato postoje oni koji su od tog mrskog zadatka napravili rutinu. Njima završetak sastanka znači početak pisanja izveštaja i to bez velikog razmišljanja o smislu i besmislu i izveštaka, i posla, i života. Oni taj posao ne mrze i ne odlažu. Ionako dobro znaju da bi to bilo uzaludno jer što se mora, mora se.

Pospremanje kreveta, pisanje izveštaja, rad na dizajnu kontrolne table za Rimac C_Two automobil – princip je apsolutno isti.

3. Naučite da prepoznate pomagala i smetala

Svi mi dobro znamo što nam sve pomaže pa da nam sat ne otkucava uzaludno. Svi mi još bolje znamo što je to što nam, bez greške i svaki put, odvuče fokus s onog što radimo nakon čitave jedne minute. Moramo pametno iskoristiti to znanje …

Možda ste od onih kojima glazbena podloga svaku radnju čini nekako podnošljivijom. Ako je tomu tako, onda imate savršeno opravdanje za ulaganje u bežične slušalice!

Ako ste pak kao autorica ovog članka i znate da će vas u ozbiljnom poslu strašno ometati pomisao na neki mali, potpuno nevažni i glupi poslić koji još čeka (znamo sve, ali tu nema pomoći), onda obavite te sitnice prije nego li se posvetite najvažnijem zadatku!

4. Naučite da ne budete suviše temeljni

Sklonost da šta god da radite, radite onako kako Bog zapoveda, svakako je za pohvalu. Ali nikako po svaku cenu i nikako svaki put! Na žalost, raditi temeljno obično znači da taj rad traje i traje.

Još opasnije od poslova koji u vašim rukama jednostavno nemaju kraja ni konca, jeste potreba da sve radite sami jer ako niste sami uradili, onda nije ni urađeno kako valja … Ali to je već sasvim druga tema.

Proizvesti najbolji kvalitet onda kad niko to od vas nije tražio i nikome ne treba, skoro je jednako pogrešno kao i isporučiti loš kvalitet onda kad se tražio najbolji. Vrlo često, stvari mogu samo onako kako mogu! Radije malo zažmurite, i nastavite dalje!

5. Multitasking – sposobnost koju je možda bolje ne učiti

Sposobnost istoveremenog obavljanja različitih zadataka može biti dobra za produktivnost, ali zato loša za sve ostalo. Opet, nismo svi isti i neki od nas, uglavnom žene, veruju da je multitasking najbolje ljudsko otkriće nakon vatre.

Neki misle, uglavnom nisu žene u pitanju, da bi multitasking mogao biti jedino dobar za kombinovanje radnji poput izležavanja na plaži i ispijanja koktela.

Bez potrebe da se donosi konačni sud, želimo reći kako multitasking nije za svakoga.

Koristite li multitasking kao sredstvo da u ograničenom vremenu postignete više, vodite računa kako metoda trčanja na sve strane često rezultira da zapravo ne stignete nigde.

I ako nekim čudom stignete, mogla bi u pitanju biti sasvim pogrešna strana. Često, starinska metoda da se novi posao započne tek kad se potpuno okonča prethodni, pokazala se kao bolji saveznik u postizanju i zadržavanju veće produktivnosti.

Izvor: Blic