Nijedna kriza nikad nije toliko zaoštrila razlike između prebogatih i siromašnih kao ova, pandemijska.
Više od pet miliona novih milionera pojavilo se lane u svetu uprkos ekonomskoj havariji koju je uzrokovalo zatvaranje tržišta zbog koronavirusa, a milijarderi su povećali vrednost svoje imovine za čak 27 odsto.
Trećina novih bogataša dolazi is SAD. Udeo od 10 odsto najbogatijih rastao je za 0,9 procenata, udeo jedan odsto najbogatijih za 1,1 procenat, a Džini indeks koji meri nejednakost u visini dohotka za 0,6 bodova.
Porast nejednakosti je, uz 2014, u 2020. bio najveći od bilo koje godine u ovom veku. To su podaci novog Izveštaja o globalnom bogatstvu koje su izradili analitičari Kredi Svisa.
Izveštaj je pokazao da se broj milionera povećao za 5,2 miliona, pa ih sada ima 56,1 milion u svetu, udeo im je porastao za oko 1,1 odsto odraslih, prenosi Večernji list.
Istovremeno, oko 2,9 milijardi ljudi, oko 55 odsto odraslih, ima imovinu manju od 10.000 dolara.
Na rast pogatstva najbogatijih uticale su najviše ekonomske politike, ponajpre politika jeftinog novca centralnih banaka (niske kamate) koja se onda odrazila i na cene akcija na tržištu kapitala, kao i na cene nekretnina, a to su glavni parametri koje ekonomisti uzimaju u obzir kod procene bogatstva, prenosi B92.
Sve to, uključujući intervencije država za nadoknađivanje dohodaka, plaćeno je rastom javnog duga koji se negde povećao i za 20 postotnih bodova u odnosu na BDP.
U ovim nesigurnim vremenima kreiranje bogatstva pokazalo se potpuno imunim na izazove s kojima se suočavao ostatak sveta, uglavnom zbog akcija centralnih banaka i vlada.
Ukupno svetsko bogatstvo je, ironično, raslo oko 7,4 odsto, a bogatstvo po odrasloj osobi šest odsto te dosegnulo rekordan iznos od 79.952 dolara u Švajcarskoj. Pritom zemlje koje su najviše pogođene pandemijom nisu uopšte loše prošle u stvaranju bogatstva.
“Pandemija je imala akutni kratkoročni uticaj na globalna tržišta koji je u velikoj meri poništen do kraja juna 2020. Globalno bogatstvo ne samo da se održalo stabilnim pred takvim previranjima, nego se zapravo brzo povećavalo u drugoj polovini godine”, prokomentarisao je Entoni Šoroks, ekonomista Kredi Svisa, autor izveštaja koji smatra da će se s vremenom, s rastom kamata, vrednost imovine korigovati naniže.
U 20 godina broj ljudi s imovinom vrednom između 10.000 i 100.000 američkih dolara povećao se više nego triput, sa 507 miliona u 2000. na 1,7 milijardi sredinom 2020, najviše u zemljama u razvoju poput Kine.
Istovremeno, bogatstvo onih koji imaju imovinu vrednu najmanje milion dolara uvećalo se gotovo četiri puta, na 191,6 milijardi američkih dolara, dok je njihov udeo u globalnom bogatstvu porastao sa oko 35 na 46 odsto.
Među pojedinačnim zemljama, najveća je dobitnica Švajcarska u kojoj se najviše povećalo bogatstvo po odrasloj osobi, na rekordnih 79.729 dolara, druga je Australija sa 65.695 dolara; u Belgiji i Švedskoj cifra takođe premašuje 50.000 dolara, a u Nemačkoj, Holandiji i SAD je veća od 40.000 dolara.
Dok su u tim zemljama na rast vrednosti imovine uticale cene nekretnina i akcija, u Brazilu, Čileu i Rusiji depresijacija valute uticala je na pad vrednosti bogatstva po osobi, ali za manje od 10.000 dolara.
Najgore je prošao Hong Kong sa padom od 26.419 dolara, a nakon njega Ujedinjeni Arapski Emirati sa 18.540 dolara te Saudijska Arabija s nešto nižom cifrom.
