Turska se suočava sa novm valutnom krizom, pogoršavajući probleme zemlje na Bosforu koja se već bori sa posledicama pandemije korona virusa.
Ovo je dobra vest za turiste, ali ne i za Tursku: lira je od početka godine izgubila petinu vrednosti u odnosu na američki dolar, a juče je pala na novi rekordni minimum u odnosu na američku valutu.
Depresijacija valute znači da uvoz u zemlju, siromašnu sirovinama i zavisnu o uvozu, postaje skuplji. To pokreće inflaciju, koja trenutno iznosi 12 odsto.
Osim toga, turske kompanije imaju velika zaduženja u inostranstvu. Rejting agencija S&P procenjuje da je više od trećine svih kredita uzeto u stranim valutama. Mnoge kompanije stoga imaju ogroman problem: one zarađuju u sve slabijim lirama a moraju otplaćivati zajmove u jačim valutama.
Situaciju otežava pandemija korona virusa – važnu turističku industriju opterećuje odsustvo stranih gostiju, koji obično donose puno novca i hitno su potrebne strane valute u zemlji.
U proleće 2019. prihodi od turizma i dalje su iznosili više od osam milijardi dolara. No u prvoj polovini 2020. godine broj stranih posetlaca smanjio se za 75 odsto, na 4,5 miliona.
Centralna banka se bori protiv depresijacije lire ubacivanjem deviza na tržište. To ima tendenciju da podrži liru, ali u isto vreme devizne rezerve opadaju. One su nedavno pale sa 81 milijarde dolara na samo 51 milijardu dolara. Od prošle godine centralna banka i država potrošili su više od 110 milijardi dolara za podršku domaćoj valuti na deviznom tržištu.
Stručnjaci pripisuju pad lire ne samo korona krizi, već i labavoj monetarnoj politici turske centralne banke. Uprkos depresirajućoj liri, banka je nastavila sa snižavanjem ključne kamatne stope, spustivši je za 24 procenta na 8,25 odsto za manje od godinu dana.
To znači da je ključna kamatna stopa znatno ispod stope inflacije – realna kamatna stopa je stoga u negativnom rasponu. Zbog toga je stranim investitorima neprivlačno ulagati svoj novac u Tursku mada je Turska zavisna o prilivu stranog kapitala.
