Bankari rado daju agrarne kredite: Maksimalan iznos do šest miliona za preduzetnike
Poljoprivrednici su poslednjih godina omiljena klijentela bankarima. Iz meseca u mesec beleži se konstantan porast izdatih kredita baš ovoj grupi dužnika, a na sajtovima banaka može se videti široka lepeza raznovrsnih ponuda.
To, kažu stručnjaci, ne treba da čudi, naročito od kada resorno ministarstvo subvencioniše kamate, pa gazdama ostaje da plate svega jedan do tri odsto. Bankari su to uočili kao zgodno polje za povećanje broja klijenata.
Maksimalan iznos koji mogu da dobiju poljoprivrednici i preduzetnici je šest miliona, a kompanije i zemljoradničke zadruge mogu da traže čak tri puta više.
Da poljoprivrednici sve više pozajmljuju potvrdili su nam i u Udruženju banaka Srbije, koji prate ove brojke. Za manje od pet godina, povećan je broj ovih kredita za oko 13.000, a broj klijenata koji su ih uzeli, za više od 10.000. Od 2017. godine raznih agrarnih zajmova više je za čak 20 odsto.
“Kod poljoprivrednih kredita zapažen je kontinuiran rast u poslednjih pet godina i to po svim kriterijumima – po broju izdatih pozajmica, broju korisnika i ukupnoj vrednosti zajmova”, objašnjavaju u UBS. – U 2017. godini bilo je registrovano 61.649 poljoprivrednih kredita, da bi u maju ove godine taj broj stigao do 74.267. U istom periodu povećan je i broj korisnika, sa 43.024 na više od 50.000.
Iznos ostatka duga po poljoprivrednim kreditima u 2017. godini iznosio je 55 milijardi dinara i povećan je za 38 odsto, na gotovo 77 milijardi u maju ove godine.
Prema rečima Biljane Petrović, direktorke Uprave za agrarna plaćanja, kamatna stopa zavisi od namene kredita, ročnosti, starosti klijenata, da li radi u otežanim uslovima, kao i pola. Žene imaju pravo na jedan odsto kamate, za kredite do tri godine. Na kredite od 37 do 60 meseci kamata je tri odsto.
“Zajam se može uzeti za nabavku repromaterijala, kupovinu mehanizacije, grla za tov ili priplodnu stoku” objašnjava Petrović. – Poljoprivrednici mogu da kupe protivgradnu mrežu za agrarne sisteme i svi krediti se isplaćuju po profakturama. Mogu da ih koriste i ako nabavljaju mehanizaciju ili opremu, za šta kasnije podnose zahtev za podsticaj. Na taj način proći će još povoljnije. Izuzetno su zanimljivi bankama, jer imaju najuredniju istoriju. Od kada postoje krediti sa subvencionisanom kamatnom stopom, za poljoprivrednike, druge agrarne malo ko traži.
GOTOVO POLOVINA KREDITA ZA SEME
Tokom 2020. korona godine, oko 83 odsto agrarna kredita bila su za likvidnost. Prošle godine isplaćen je 12.741 kredit sa subvencionisanom kamatnom stopom. Kako nam je ispričala Petrovićeva, u 2019. godini odobrena su 5.382 kredita, u iznosu od 8,2 milijardi dinara. Od ukupno isplaćene sume, 40 odsto su bili krediti za seme i sadni materijal, 31 za mašine i opremu, a 25 odsto za stočni fond.
SUBVENCIJA 1,4 MILIJARDE
“Lane je bankama isplaćeno 17 milijardi dinara svih kredita, s tim da su prošle godine poljoprivrednici mogli da koriste i kredit za likvidnost, do tri miliona, bez profaktura, jer je bila teška situacija zbog pandemije”, kaže Petrovićeva. – Resorno ministarstvo je prošle godine subvencionisalo ukupno 1,4 milijarde dinara za kamate.
Izvor: Novosti
