Bauk inflacije kruži svetom

Ne čudi ako u naglom oporavku ekonomije nakon pandemije rastu i cene. Ali, ako se tome dodaju „besplatan novac“ i veliki državni paketi pomoći privredi – onda i inflacija kuca na vrata. Hoće li sve stalno poskupljivati?
Hoće li cene stalno rasti?
Ekonomisti bez većih briga prate trenutne stope poskupljenja u procesu povratka svetske ekonomije na staro. Nove okolnosti su uzrokovale i veću potražnju – pa tako i veću cenu energenata, sirovina, a i čitav lanac dostave još ne radi kako treba. Što se toga tiče, izvesno je da će u dogledno doba ponuda narasti – a cene opet pasti.

Ali kad se tome već pribroje čak negativne kamate cenralnih banaka kako bi plasirale novac, onda su prognoze složenije. Američke Federalne rezerve – tamošnja centralna banka – najavile su da će sledeće godine u dva koraka povećati eskontnu stopu što je izazvalo paniku među špekulantima na berzi koji su se naučili na poplavu državnog novca, ali bez pada njegove vrednosti, piše DW.

Tomas Majer iz ekonomskog instituta „Flosbah fon Štorh“ u Kelnu odavno negoduje zbog niske kamatne stope Evropske centralne banke. On ne misli da je panika među špekulantima na berzi opravdana, ali i ovaj put upozorava da „stari mehanizmi“ kojima centralne banke mogu obuzdati inflaciju – više ne funkcionišu jer su ispucani, piše Majer u komentaru za list Velt.

„Evropska centralna banka ne može da uvede više referentne kamatne stope bez ugrožavanja stabilnosti visoko zaduženih zemalja kao što je Italija“, upozorava i Gabrijel Felbermajer iz Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

A kad se sve zbroji, to znači da ćemo morati da naviknemo na višu stopu inflacije. Taj institut procenjuje da će ove godine ona biti 2,6 odsto, najviša još od 2008. ali ni to nije kraj: „Moraćemo da se naviknemo na porast cena čak i kad prođu efekti pandemije.“

Najveće upumpavanje novca u istoriji

Friedrih Hajneman iz Centra za evropska ekonomska istraživanja u Manhajmu se takođe pomalo brine i to iz više razloga. Prvi je psihološki: posebno u SAD već mnogi veruju da dolazi inflacija – a kada ljudi veruju, onda inflacija i dolazi. A onda, kad je stopa inflacije u SAD trenutno dostigla čak pet odsto, preti ulazak u začarani krug.

„Tih pet odsto inflacije u SAD je zaista bilo pravi šok. Znamo da su cene i plate u SAD mnogo fleksibilnije nego u Evropi pa je tako i stopa poskupljenja mnogo snažnije reagovala na oporavak konjunkture. Ali tako visok postotak je ipak bio iznenađenje“, kaže Hajneman.

Drugi razlog je još ozbiljniji: ovog marta su SAD odlučile da se upuste u najveći paket obnove ekonomije u istoriji te zemlje u visini od 1,9 biliona dolara – to je osam odsto BDP-a te zemlje. Takva gomila novca će neminovno uticati i na njegovu vrednost.

„Bajdenova vlada stvara dugove brzinom kakva se nije videla nikad u doba mira. A Federalne rezerve još uvek nude nulte kamate kako bi uopšte mogli da se finansiraju istorijski visoki deficiti“, konstatuje Hajneman.

To se u određenoj meri može videti i u Evropi, ali „evropski ministri finansija su kod novih dugova još uvek male bebe u poređenju s američkom ministarkom finansija Jelen. Ta mešavina zaduživanja, otkupa vrednosnih papira od centralne banke i nula posto referentne stope je u SAD već tako ekstremna da onda dolazi do neugodnog iznenađena inflacije.“

Što pre počnu…

U svakom slučaju već raste pritisak na centralne banke neka smire preteću inflaciju, pogotovo kad je reč o otkupu hartija od vrednosti. No tržište novca je već postalo pravi narkoman u zavisnosti od jeftinog novca centralnih banaka. Već smanjivanje te doze bi moglo uzrokovati šok na tržištu novca.

„To je veliki problem“, priznaje Hajneman. „U Evropi, SAD i Japanu se decenijama smatra da su centralne banke jemstvo stabilnosti banaka, tržišta deonica i država. Do sad je sve išlo dobro jer već decenijama nismo niti imali neki pravi udar inflacije. Možda je to sad ispit, jesu li centralne banke stvarno još slobodne i nezavisne da se bore za stabilnost cena. Imam dilema i kad je u pitanju Evropska centralna banka, i Federalne rezerve, mada iz različitih razloga“, kaže ekonomista iz Manhajma.

Jer Sjedinjene Države sebi ne mogu da dopuste nagli i trajni pad vrednosti na berzama jer će tako ugroziti ne samo privatni imetak, nego i tamošnje penzione fondove. A Evropa ne može da priušti visoke kamate bez opasnosti za zemlje koje grcaju u dugovima kao što je Italija i koje „potpuno vise na kiseoničkoj boci negativnih kamata Evropske centralne banke“, kaže Hajneman.

Ta zavisnost se još povećala u doba pandemije tako da centralne banke stvarno mogu doći u situaciju da bukne inflacija – i da nemaju nikakve instrumente da je obuzdaju.

Ipak, šanse ima – ali treba i pameti i odlučnosti. I treba početi odmah, i u Evropi i u SAD. „Što pre centralne banke počnu da pripremaju tržište na izlazak iz ekstremne ekspanzije, to će lakše izbeći da kasnije moraju ‘do daske’ da stisnu kočnicu“, kaže ekonomista.

Rešenje se čini logičnim i jednostavnim: upravo ovi paketi konjunkturne pomoći treba da zamene to veštačko održavanje niskih kamata kod zaduženih zemalja. Sad je pravi trenutak: Evropska komisija je upravo počela da šalje prve milijarde iz paketa od 750 milijardi pomoći za oporavak od pandemije u države članice. „Neće biti boljeg trenutka da Evropska centralna banka ukine tu drogu zvanu nula odsto kamata“, zaključuje Hajneman.

Izvor: DW