Otkupom zlata i dragocenosti više neće moći da se bavi bilo ko, poput menjača deviza.
Od sredine maja precizno je definisano ko može da se bavi tim poslom. Za one koji nemaju dozvolu države predviđene su visoke kazne, kaže za RTS državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić
Milan Ljušić kaže za RTS da se novim Zakonom o predmetima od dragocenih metala reguliše promet dragocenosti.
“I po starom zakonu kontrola kvaliteta je bila dobra, ali sam promet privatnog, lomljenog zlata je bio nekontrolisan, pa će se novim propisima to uvesti u legalne tokove”, ukazuje Ljušić.
Kako je istakao, glavna novina u zakonu je odvajanje prizvođača, odnosno uvoznika zlata i otkupljivača.
“Ukoliko neko želi da se bavi otkupom zlata mora da se registruje u Agenciji za privredne registre, tako da time neće moći kao do sada da se bave menjači deviza i frizeri”, ističe Ljušić.
Takođe, potrebna je i registracija u Direkciji za mere i dragocene metale gde se dobija certifikat za bavljenje otkupom zlata i nakita.
Kako je rekao, promet više neće kontrolisati Direkcija, kao što je bilo predviđeno starim zakonom, već Tržišna inspekcija Ministarstva trgovine. Otkupom zlata moći će da se obavlja samo u objektima koji su vidno označeni za tu delatnost, kaže Ljušić.
Kada građani dođu kod otkupljivača zlata, dobijaju list u kome mora da stoje određeni podaci koje definiše zakon – među kojima su stepen finoće zlata i cena. Sa druge strane, resorno ministarstvo će znati koliki je promet lomljenog, zlata koje je bilo u privatnom vlasništvu, dodaje Ljušić.
Ljušić naglašava da ukoliko neko posumnja u navedenu čistoću zlata može da se obrati Direkciji za mere i dragocene metale, gde će se vanredno ispitati kvalitet.
“Po završenoj kontroli Direkcija izdaje certfikat o finoći ispitivane dragocenosti”, dodaje Ljušić.
Ukazuje na to da zakon ne zadire u tržište, odnosno cenu po kojoj će se zlato otkupljivati, već samo uređuje uslove trgovanja. Ljušić apeluje na građane da prodaju svoje dragocenosti samo ovlašćenim otkupljivačima, jer ukoliko to čine u neregistrovanom objektu mogu snositi sankcije.
“Predviđene kazne za rad bez dozvole su dva miliona dinara za privredna društva, za ovlašćena lica do 150.000, a za preduzetnike od pedeset hiljada do pola miliona dinara”, zaključuje Ljušić.
