Izbijanje koronavirusa na jugu Kine začepilo je luke presudne za globalnu trgovinu. To je dovelo do zaostatka u otpremi koji bi mogao da potraje mesecima i dovede do nestašice tokom sezone prazničnih kupovina.
Haos je počeo prošlog meseca kada su vlasti u južnoj kineskoj provinciji Guangdung, u kojoj su smeštene neke od najprometnijih svetskih kontejnerskih luka, otkazale letove, zaključale zajednice i obustavile trgovinu duž svoje obale da bi stavili pod kontrolu brzi rast slučajeva zaraženih od koronavirusa, prenosi portal Klix.
Stopa infekcija se od tada smanjila, a mnoge su se operacije ponovo pokrenule. Međutim, šteta je već napravljena. Jantijan, luka udaljena oko 50 milja severno od Hongkonga, koja svakodnevno prometuje robom kojom bi se punilo 36.000 kontejnera od 20 stopa, bila je zatvorena skoro sedam dana krajem prošlog meseca nakon što su među radnicima na pristaništu otkriveni zaraženi. Iako se ponovo otvorila, luka i dalje radi smanjenim kapacitetom, stvarajući ogroman zaostatak kontejnera koji čekaju na polazak i brodova koji čekaju na pristajanje.
Zagušenja u Jantijanu prelila su se i na druge kontejnerske luke u Guangdongu, uključujući Shekou, Chiwan i Nansha. Svi oni nalaze se u Šendženu ili Guangdžou, četvrtoj i petoj najvećoj sveobuhvatnoj luci za kontejnere na svetu. Domino efekat stvara ogroman problem i svetskoj brodarskoj industriji.
“Zaostatak je dodatni problem na već poremećenom globalnom lancu snabdevanja, uključujući i njegovu značajnu morsku deonicu. Ljudi možda neće pronaći sve što su tražili na policama prilikom kupovine božićnih poklona kasnije tokom godine”, rekao je Piter Send, glavni analitičar brodarstva za udruženje brodovlasnika Bimko.
Od četvrtka je više od 50 kontejnerskih brodova čekalo da pristane u delti Outer Pearl reke, prema podacima Refinitiva. To je najveći zaostatak od 2019. godine.
Zabrinjavajuće je stanje u operacijama na Jantijanu. Luka nije u stanju da prihvati oko 357.000 kontejnera tereta od 20 stopa od kraja maja, prema nedavnoj proceni Larsa Jensena, izvršnog direktora danske konsultantske kuće Vespucci Maritime. To je više od ukupnog obima tereta na koji je uticalo šestodnevno zatvaranje Sueckog kanala u martu.
Jantijanske lučke operacije oporavile su se na oko 70 posto normalnog nivoa. Povratak u puni kapacitet očekuje se do kraja juna. Zagušenost na jugu Kine navela je velike brodarske kompanije da upozore klijente na kašnjenja, promene ruta i odredišta brodova i rast naknada.
Iz Maerska, najveće svetske brodske linije i operatora brodova, rekli su klijentima prošle nedelje da bi pristajanje brodova u Jantijanu moglo biti odloženo najmanje 16 dana. Iako je kompanija rekla da će neke prevoznike preusmeriti na alternativne luke, to neće nužno rešiti problem. Maersk je upozorio da bi se vreme čekanja na mestima poput drugih luka u Šendženu, Guangdžou i Hongkongu moglo povećati uplovljavanjem više brodova.
Gigantski brodari Hapag-Lloyd (HPGLY), MSC i Cosco Shipping (CHDGF) u međuvremenu su povećali cene prevoza tereta između Azije i Severne Amerike ili Evrope. MSC je ovog meseca rekao da će povećati troškove prevoza iz Azije u Severnu Ameriku za čak 3.798 američkih dolara po kontejneru od 45 stopa.
To je globalni trend. Cene za osam glavnih ruta istok – zapad porasle su u odnosu na isti period prošle godine, prema londonskom Drewry Shippingu. Najveći skok cene zabeležen je na ruti od Šangaja do holandskog Roterdama, koji je od pre godinu dana skočio 534 posto na više od 11.000 američkih dolara za kontejner od 40 stopa.
Prosečne cene kontejnerskog tereta iz Kine u Evropu u međuvremenu su nedavno dostigle 11.352,33 dolara, što je najviši nivo od 2017. godine, navodi Refinitiv.
Kriza u Guangdungu pogoršava opterećenje ionako rastegnute globalne industrije. Na primer, u Sjedinjenim Državama glavne luke duž obale Kalifornije već su zakrčene brodovima-kontejnerima, što pogoršava usko grlo na najvećem trgovinskom ulazu u zemlji s Azijom.
Nacionalna maloprodajna federacija pozvala je američkog predsednika Džoa Bajdena za rešavanje zastoja u američkim lukama. U pismu Bajdenu, organizacija je upozorila da izdanja “nisu samo dodala dane i nedelje našim lancima snabdevanja, već su dovela do nestašice zaliha, što je uticalo na našu sposobnost da služimo kupcima”.
“Brodarska industrija još svedoči talasastim efektima poremećaja na Sueckom kanalu u martu, kada je Ever Given zapeo i blokirao jednu od najvažnijih svetskih trgovačkih ruta skoro sedam dana”, rekao je Paraš Jajin, šef brodske luke HSBC-a, i transportna istraživanja u Aziji.
Kriza u Guangdungu pokazuje koliko je krhak globalni lanac snadbevanja, prema Pavanu Jošiju, izvršnom potpredsedniku E2open-a, dobavljača softvera iz distributivnog lanca sa sedištem u Teksasu.
“Više nema mesta za greške ili neočekivane događaje”, rekao je.
