Šta može da se očekuje od spajanja banaka u budućnosti?
Poslednjih meseci na srpskom bankarskom tržištu je burno jer su od novembra prošle do maja ove godine obavljene tri transakcije koje su doprinele da se nastavi trend smanjivanja njihovog broja sa nekadašnjih 47, koliko ih je bilo početkom 2000, na 26 koje trenutno posluje
Stručnjaci kažu da je i to previše za zemlju veličine Srbije i da bi optimalan broj bio između 20 i 22 banke, zbog čega najavljuju da će se trend prodaje i spajanja nastaviti.
To praktično znači da bi u narednom periodu kroz akvizicije ili pripajanja, još neke banke sa manjim učeććem na tržištu, mogle da promene svoje boje i postanu deo drugog tima. Taj trend ukrupnjavanja nije samo karakterističan za Srbiju jer se slične stvari dešavaju i u drugim zemljama kao reakcija na veličinu tržišta, uključujući i naše susede koji takođe nisu izuzeti uz ovog procesa.
Zbog toga ne treba da čudi što su neke od finansijskih institucija koje su početkom 2000. godina bile aktuelne, već zaboravljen brend poput Nacionalne štedionice, HVB banke, Metals banke, Credy banke, Continental banke, Novosadske banke, Niške banke, Panonske banke, Ju banke, Alfa banke, Laiki banke, Marfin banke… Neke od njih su promenile ime, a većina vlasnike, a najave stručnjaka idu u smeru da nije kraj smanjivanja broja banaka na srpskom tržištu i da će se u bliskoj budućnosti slični procesi nastaviti.
Takvo mišljenje ima i Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije.
“Očekujem da se nastave procesi integracije i ukrupnjavanja na srpskom tržištu, s obzirom na to da banke sa većim kapitalom imaju izrazite prednosti u odnosu na one sa manjim. Procene pokazuju da je broj banaka u odnosu na naš broj stanovnika ali i BDP iznad optimalnog, pa očekujem u narednom periodu dalje integracije. Ono što je bitno to je da se u tim procesima ne dozvoli da neka banka ne stekne dominantan položaj na bankarskom tržištu, što po pravilu vodi ka povećaju cene proizvoda i usluga. To bi onda ugrožavalo standard našeg stanovništva ,ali i poziciju privrednih subjekata. O tome treba da vodii računa Narodna banka Srbije ali i Komisija za zaštitu konkurencije, koja mora da proceni ne samo šta se tom transakcijom dešava globalno, nego i u pojedinim segmentima pružanja usluga. Znači, treba da se prati takozvani koeficijent koncentracije i koeficijenti konkurentnosti, odnosno monopolizacije”, kaže za “Blic Biznis” Hanić u momentu kada se u stučnoj javnosti pominje mogućnost još jedne velike bankarske akvizicije na našem tržištu.
Na pitanje koji bi bio optimalan broj banaka na srpskom tržištu profesor Hanić kaže:
“Kada govorimo o optimalnom broju banaka na srpskom tržištu on je prilično statistički i tehnički. Treba uzeti i neke kvalitativne faktore, mrežu i još neke činioce. Po mom mišljenju, u ovoj fazi razvoja, to je od 20 do 22 banke.”
Iz Narodne banke Srbije su više puta navodili da su promene vlasničke strukture u bankama uglavnom inicirale matične banke, ali i podsećali da je to posledica globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija.
Prema ranijim ocenama NBS, sve ove promene imaju pozitivne posledice za građane i privredu, a diversifikacija vlasničke strukture povećava otpornost bankarskog sektora na potencijalne šokove i jača stabilnost bankarskog sistema u celini.
Izvor: Blic
