Opštinari u Srbiji sami propisuju različite takse i njihovu visinu, pa građani u svih 145 jedinica lokalne samouprave za iste usluge plaćaju različite iznose.
To bi uskoro moglo da bude promenjeno i ujednačeno, uvođenjem elektronskog javnog registra neporeskih dažbina.
U Rumi taksa za molbe i zahteve koje građani podnose iznosi 20 dinara, u Rači, Šidu, Ćupriji 100, u Kragujevcu, Beloj Palanci, Negotinu i Knjaževcu 200, a u Novom Sadu čak 290 dinara, izveštava RTS.
Jelena Rančić iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da u različitim jedinicama lokalne samouprave takse i iznosi nisu isti za različite izvode, takse iz oblasti urbanizma, komunalne oblasti, zaštite životne sredine, saobraćaja…
Navodi da je analiza pokazala da ne postoji nikakva veza između broja taksi koje lokalne samouprave propisuju, njihove visine i naplaćenog prihoda.
“Neki imaju skoro 150 različitih tarifnih redova, odnosno taksi, a prihode gotovo zanemarljivo male. Prihodni značaj kod svih jedinica lokalne samouprave na godišnjem nivou kreće se oko 0,2 odsto”, kaže Rančićeva.
Ističe da je lokalnim samoupravama zakonima dato pravo da propisuju takse i njihovu visinu radi finansiranja usluga koje pružaju.
Objašnjava da čak ne postoji ni jedinstvena metodlogija za određivanje visine taksi, pa se iste vrste taksi znatno razlikuju od jedinice do jedininice lokalne samouprave.
Kao rešenje predloženo je uvođenje elektronskog javnog registra u kojem bi bile navedene sve neporeske dažbine – lokalne i republičke takse i naknade.
“Ključni cilj je da nijedna taksa ili naknada ne može biti naplaćena dok se ne nađe u registru koji će biti jednostavan za pretragu”, ističe Jelena Rančić.
Ideja je da u registru bude naveden naziv takse, koja je vrsta dažbine, osnov plaćanja, ko je obveznik, osnovica i pomoćne kolone koje se ne bi videle prvom pretragom, ali omogućavaju građanima da vide kojim je zakonom ili podzakonskim aktom taksa propisana, ko je nadležni organ, na koji se način utvrđuje i koje su olakšice prilikom plaćanja, navodi RTS.
Jelena Rančić smatra da registar ne bi rešio samo problem građana i privrede – da znaju šta, koliko i kome plaćaju, već i problem lokalnih samouprava, kojima prihodi od taksi zapravo nisu značajni, a podrazumevaju veće administriranje i veće troškove.
Ističe da je u pripremi tehničko rešenje, koje će sredinom leta biti predstavljeno Ministarstvu finansija kao glavnom korisniku projekta.
