Guvernerka NBS Tabaković kaže da očekuje povoljne uslove za zaduživanje i u dinarima i evrima, a bankarski sektor ocenjuje kao visoko kapitalizovan i likvidan.
“Iako NBS ne utvrđuje visinu naknada za pojedine usluge, od banaka očekujem da pokažu odgovornost i shvate da ni one ne postoje bez građana i privrede i da moraju konkurentnim uslovima da se bore za klijente od kojih žive”, kaže Tabakovićeva u intervjuu za Tanjug.
Ona je to rekla povodom prakse da banke naplaćuju usluge elektronskog bankarstva, iako su ih promovisale kao besplatne.
Govoreći o naknadama banaka, ona ističe da, iako centralna banka ne određuje njihovu visinu, obezbedila je da građani i privreda, pre nego što odluče u kojoj će banci otvoriti račun, imaju jasne i potpune informacije o tome koje sve usluge u kojoj banci dobijaju i po kojoj ceni.
“Da bismo im što više pojednostavili odluke o izboru banke, na našoj internet-prezentaciji smo omogućili pregled naknada povezanih s platnim računima. Istovremeno, omogućili smo da kada se opredeli za konkretnu banku i njene uslove, klijent bude blagovremeno informisan ako se uslovi promene i da može brzo, jednostavno i bez dodatnih troškova da promeni banku”, objašnjava guvernerka NBS.
Kao ne manje važno, Tabakovićeva ističe i to da građani i privrednici u svakom trenutku imaju mogućnost da zaštite svoja prava ako se banka ne pridržava propisa ili ugovora, jer NBS u okviru svoje kontrolne funkcije, ali i u postupcima po pritužbama korisnika, nadzire da li se banke pridržavaju propisa i odredaba ugovora.
Kada je reč o mogućem povećanju bankarskih kamatnih stopa o čemu se govorka na Zapadu i da li se može očekivati da se tako nešto desi i u Srbiji, Tabakovićeva kaže da, na osnovu kretanja kamatnih stopa u prvom kvartalu i procena kretanja ključnih parametara u zoni evra, očekuje povoljne uslove, kako za dinarska tako i za zaduživanja u evrima.
Prema njenim rečima, referentna kamatna stopa od decembra 2020. iznosi jedan odsto što je najniži nivo u režimu inflacionog targetiranja i za 1,25 procentnih poena je niži nivo od izbijanja pandemije.
“Očekuje se da će efekti dosadašnjeg ublažavanja uticati na povoljne uslove finansiranja privrede i građana i u narednom periodu. Prethodna ublažavanja monetarne politike su se u punoj meri prenosila na niže kamatne stope na tržištu novca i po tom osnovu su i uslovi zaduživanja privrede i stanovništva u dinarima bili znatno povoljniji”, navodi ona.
Ističe da su kamatne stope na dinarske kredite privredi u prva četiri meseca ove godine u proseku iznosile 2,9 odsto, a na kredite stanovništvu 8,7 odsto, što je kod privrede niže nego krajem 2020, a kod stanovništva blizu nivoa zabeleženog krajem prošle godine.
“S obzirom na našu projekciju inflacije, prema kojoj očekujemo da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja i da će kod monetarne politike uslediti i njeno usporavanje sa trenutnog nivoa, povoljni uslovi dinarskog kreditiranja trebalo bi da se nastave”, naglašava guvernerka Tabaković.
Slične ocene u pogledu kretanja inflacije pod uticajem privremenih faktora za zonu evra ima i Evropska centralna banka, zbog čega nastavlja da svojim merama stimuliše povoljne uslove finansiranja.
“Uz efekte niže premije rizika zemlje po osnovu povećanog optimizma u pogledu globalnog privrednog oporavka i povoljnije makroekonomske perspektive Srbije, zadržavanje niskih kamatnih stopa u zoni evra trebalo bi da nastavi da povoljno utiče i na kamatne stope na kredite u evrima u Srbiji”, zaključuje ona.
U prolećnom izveštaju Evropske investicione banke, bankarsko tržište u Srbiji je ocenjeno kao zdravo i atraktivno a, prema mišljenju guvernera NBS tome su najviše doprinele reforme koje su sprovedene u prethodnim godinama.
“Zahvaljujući odlučnim i neophodnim reformama koje smo sproveli u proteklim godinama, kao i rešavanju pitanja nasleđenih problematičnih kredita, danas možemo govoriti o stabilnom i otpornom bankarskom sistemu. To je sistem sa dvocifrenim rastom kreditne aktivnosti, gotovo najvišim u regionu, povoljnim uslovima finansiranja, kontinuiranim rastom štednje stanovništva i istorijski niskom učešću problematičnih kredita od 3,7 odsto na kraju aprila ove godine”, navodi Jorgovanka Tabaković.
Ona ukazuje da je u poslovnom ambijentu, koji zahteva neprestano prilagođavanje uslovima domaćeg i međunarodnog okruženja, odgovornim i stručnim pristupom, temeljnom analizom i adekvatnim regulatornim okvirom, očuvana stabilnost bankarskog sistema na dugi rok.
Bankarski sektor, ocenjuje guvernerka NBS, odlikuje visoka kapitalizovanost i likvidnost, kao i visok stepen zainteresovanosti investitora da ulažu u Srbiju, što, kako kaže, predstavlja još jednu potvrdu ostvarenih rezultata i kredibiliteta Narodne banke kao supervizora i regulatora.
“O tome svedoči i spremnost i sposobnost bankarskog sektora da u vanrednim zdravstvenim okolnostima bez presedana odgovori na sve izazove, uspešno sprovede moratorijume na otplatu obaveza klijenata, olakšice u otplati obaveza i brojna druga prilagođavanja radi lakšeg suočavanja sa vanrednom zdravstvenom situacijom”, objašnjava Tabakovićeva.
Na poslovanje banaka je, dodaje ona, sasvim sigurno uticala i normativna aktivnost koja je tokom poslednjih godina donela niz reformi u oblasti platnih usluga i bila jedan od ključnih faktora u daljoj digitalizaciji našeg društva.
Izvor: Tanjug
