Jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti navodi da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući, kao što su vođenje domaćinstva ili staranje i podizanje dece. Ovaj zakon bavio se istovremeno još jednim važim pitanjem, a to su plate i otkazi u firmi.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je usvojen 20. maja, ističe jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Takođe, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti, prenosi Blic.
U oblasti zapošljavanja i rada garantuju se jednake mogućnosti i obezbeđuje primena opštih i posebnih mera radi ostvarivanja prava na rad za žene i muškarce u pogledu dostupnosti izvršilačkih radnih mesta i položaja. Takođe, i kada je reč o uslovima za pristup zapošljavanju, samozapošljavanju ili zanimanju, uključujući kriterijume selekcije i uslove regrutovanja, bez obzira o kojoj se grani aktivnosti radi i na svim nivoima profesionalne hijerarhije uključujući napredovanje u karijeri.
Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.
Zaposlenima se garantuje jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.
Zakon predviđa da se podaci o neplaćenom kućnom radu, koji se prikupljaju i evidentiraju od strane proizvođača zvanične statistike, javno objavljuju u skladu sa petogodišnjim statističkim programom i godišnjim primenjivim planovima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Vrednost neplaćenog rada u apsolutnom iznosu, kao i učešće vrednosti neplaćenog rada u bruto domaćem proizvodu obračunava se na osnovu podataka glavnog proizvođača zvaničnih statističkih podataka a metodologiju za obračun utvrđuje ministarstvo nadležno za oblast rodne ravnopravnosti, navodi Blic.
Lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim članovima porodice), neplaćenog rada na poljoprivrednom imanju i dr.
Kako je istakla poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, postoji veliki broj žena koje rade kućne poslove za koje nisu plaćene, i nemaju zdravstveno osiguranje. Te žene se uglavnom oslanjaju na primanja svog partnera i često se dešava da iz nekih razloga ne mogu biti osigurane.
Konkretnu promenu za položaj žena u okviru radnog prostora donose pojedine odredbe zakona, kao na primer one po kojima je posebno zabranjena rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta.
Na primer, kako stoji u zakonu, odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, odnosno očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje. Takođe, ne sme biti prepreka za napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto, po osnovu stečenih uslova, u skladu sa zakonom, kao ni za korišćenje svih poboljšanja radnih uslova obezbeđenih tokom odsustva.
Vreme tokom kojeg je zaposleni odsustvovao sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta neće se računati kod procene uspešnosti rada u ukupnom vremenskom periodu u kome se uspešnost rada računa.
Novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije porasle su sa maksimalnih 500.000 dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na 2 miliona dinara. Kazna za odgovorno lice kreće se do 150.000 dinara, a za preduzetnika do 500.000 dinara.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo, a inspekcijski nadzor u oblasti rada preko inspekcije rada.
