FED šokirao investitore
Svetske berze su pale na najniži nivo u tri nedelje pošto je FED šokirao investitore najavom da bi mogao da poveća kamatne stope ranije nego što se očekivalo.
To je takođe izazvalo nagli rast dolara i prinosa na obveznice.
Dolar je zabeležio najveći jednodnevni rast u poslednjih 15 meseci posle sednice FED-a, dok je prinos na referentne 10-godišnje hartije od vrednosti SAD-a skočio najviše od početka marta, izveštava Rojters.
Pad cena akcija je bio nešto blaži, uz umerene gubitke na Vol Stritu, a najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, dotakao je najniži nivo od kraja maja krećući se na popodnevnom trgovanju po azijskom vremenu u minusu za 0,5 odsto.
Japanski indeks Nikei pao je za 1,0 procenat, američki terminski indeks S&P 500 je skliznuo za 0,4 odsto, a isti procenat pada beleže i evropski EuroSTOKS 50 i londonski FTSE fjučersi.
Prema grafikonu koji ilustruje očekivanja pojedinačnih članova FED-ovog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), 13 od 18 članova tog tela predviđa povećanje referentne kamate u 2023. u odnosu na ranijih samo šest, dok sedam njih čak očekuje da bi prvi takav korak mogao da se dogodi već 2022.
Mada ova očekivanja ne znače da će se to obavezno dogoditi, taj nagli zaokret u mišljenjima članova FOMC-a je potpuno iznenadio tržišne aktere.
FED je uz to dodatno sipao “so na ranu” signalizirajući da će sada na svakom sastanku razmatrati da li da smanji kupovinu obveznica imajući u vidu da rizici od pandemije opadaju usled napretka vakcinacije.
Prinosi na američke državne 10-godišnje obveznice porasli su za skoro devet baznih poena na 1,57 odsto.
Dolar je takođe uzleteo sa nedavnog uskog raspona trgovanja, skočivši u sredu za 0,9 posto prema korpi rivalskih valuta na 91,387 poena, što je njegov najveći dobitak od marta prošle godine.
Evro se povukao prema američkoj valuti na nivo neznatno iznad 1,20 dolara na noćašnjoj azijskoj sesiji. U odnosu na japanski jen, dolar se trgovao po kursu od 110,65 jena.
Pažanja aktera na valutnim tržištima usmerena je sada na današnju sednicu turske centralne banke o referentnoj kamatnoj stopi.
Što se tiče kretanja na ostalim tržištima, rast prinosa na obveznice i dolara zadali su dvostruki udarac zlatu, koje je palo na 1.815 dolara po unci, nakon što je tokom noći zabeležilo pad vrednosti od 2,5 posto.
Cene nafte su na početku trgovanja imale uzlazni trend podržane snažnim izgledima jačanja svetske potražnje za gorivom i još uvek nedovoljne ponude, pri čemu je Brent dostigao najviši nivo od aprila 2019. godine, pre nego što su trgovci krenuli da unovčavaju profite podstaknuti naglim skokom dolara.
Svernomorska nafta Brent se, prema poslednjim raspoloživim podacima, spustila za 0,3 procenta na 74,15 dolara za barel, dok je američka WTI nafta skliznula za 0,2 posto na 71,98 dolara po barelu.
Izvor: B92
