Kako je srpska ekonomija prošla tokom pandemije i kakve su projekcije za drugu polovinu godine

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da se tokom aprila dogodio jak skok koji nije bio očekivan, kao i da je Srbija tokom prošle godine bila posebna u poređenju sa zemljama u neposrednom okruženju. Dodao je da će mere finansijske pomoći Vlade izazvati budžetski deficit koji je predviđen i koji se neće videti sledeće godine.

Industrijska proizvodnja u aprilu veća je za 33,9 odsto u odnosu na april 2020. godine, a u odnosu na prosek 2020. godine za 5,8 odsto. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da je industrijska proizvodnja od januara do aprila porasla za 10,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a da je prerađivačka industrija, što je, kako je naveo, pravi signal rasta proizvodnje, porasla za 10,9 odsto.

“U aprilu se dogodio jedan skok koji, može se reći, nismo očekivali. Naravno da smo očekivali oporavak, očekivali smo rast. Imali smo dobar prvi kvartal, ali je taj aprilski skok bio baš vrlo jak”, rekao je Miladin Kovačević tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Dodao je da je u svetskoj ekonomiji i kod razvijenih zemalja ekonomski rast bio poput latiničnog slova “V”, ali da je Srbija u tom pogledu, u odnosu na neposredno okruženje, vrlo karakteristična i da postoje tri razloga zbog čega smo godinu pandemije završili dobro i sa rastom u prvom kvartalu ove godine.

“Prvi razlog je preneseni efekat jednog ciklusa rasta koji je započeo 2015, ubrzao se u drugoj polovini 2019. godine, pa smo imali prvi kvartal 2020. godine negde sa rastom preko 5, 5,1, 5,2 posto i to ima svoj efekat dalje na stopu pada, odnosno stopu rasta u 2020. i sada u 2021. godini, kada se vraćamo na pretpandemijske nivoe proizvodnje, kada je reč o industriji i drugim delatnostima”, kazao je Kovačević.

Dodao je da su drugi razlog paketi mera pomoći fiskalne vlasti, koje su, kako je ocenio, imale pozitivan efekat na trend brzog oporavka nakon prolaska pandemije, dok je treći razlog struktura ekonomije.

“Industrija jeste drajver, jeste glavni sektor koji gura BDP. U prvom kvartalu on je završio sa 1,7, iako je prvobitna procena bila 1,2, a pre toga projekcije su nam bile čak i -1,3. To su projekcije koje smo imali krajem prošle godine, ali evo vidimo da je taj oporavak mnogo brži nego što smo očekivali i očekujemo da će se i ove godine nastaviti rast i da će se završiti sa stopom rasta od šest posto”, istakao je Miladin Kovačević.

Najavu premijerke Ane Brnabić da će ove godine minimalni rast BDP-a biti šest odsto i da će, ako se računa po švajcarskoj formuli, od 1. januara 2022. godine penzije rasti za pet odsto, Kovačević je ocenio kao dobru prognozu.

Prema izveštaju Svetske banke, Srbiji se predviđa rast od pet odsto. Miladin Kovačević je naveo da su i Svetska banka i MMF veoma konzervativni, naročito u vreme pandemije, kao i da je rast od šest odsto vrlo realan.

Kovačević je naveo da će predviđena pomoć za nezaposlene dovesti do budžetskog deficita, koji je predviđen i koji će iznositi oko sedam odsto.

“Taj deficit javnih finansija neće se održati u sledećoj godini. Nastupiće konsolidacija, a ona je bila planom budžeta koji je donet u decembru mesecu prošle godine predviđena za već za ovu godinu, tako da je taj budžetski plan imao deficit od tri posto, a sada je sedam posto. Tome je razlog paket mera koji je predviđen zbog nastavka pandemije”, naglasio je Miladin Kovačević.

Naglasio je da su to stimulativne mere koje je preporučio i MMF i da su one primenjene i u razvijenim zemljama i u novorastućim ekonomijama, među kojima je i Srbija.

Govoreći o blagom porastu nezaposlenih u Evropskoj uniji, Miladin Kovačević je naveo da je svuda došlo do smanjenja broja zaposlenih ili rasta podzaposlenosti, kada ljudi rade kraće od predviđenog radnog vremena.

“Mi sada imamo osnova da očekujemo nastavak tog oporavka i rasta i, naravno, konsolidacije. U narednom periodu, ono što se za nas kao izazov javlja jesu neke strukturne reforme i reforme institucionalnog sistema”, kazao je Kovačević.

Kao reforme izdvojio je nastavak konsolidacije i reforme javnih preduzeća, na šta nas upozoravaju MMF i Evropska komisija u poslednjem izveštaju, kao i reforme u energetici i mere pospešivanja rasta i stvaranja sve boljeg ambijenta.