Kad god je trebalo navesti primer da je moguće napraviti svetski vrednu kompaniju ni iz čega u Srbiji svakome je ime “Nordeus” bila prva asocijacija, barem poslednjih pet godina. Zašto je srpski poslovni “jednorog” odlučio da je vreme da se proda jednoj od najvećih svetskih kompanija u oblasti video-igara, da li je to bio neophodan korak da se nastavi uspešan rast ili ima i drugih razloga, za RTS je otkrio jedan od osnivača i direktor “Nordeusa” Branko Milutinović.
U sredu je objavljeno da je srpska kompanija koja se bavi kreiranjem video-igara za mobilne platforme “Nordeus” prodata američkom “Tejk tu interaktiv softver”.
Iako je firmu prodao, za Branka Milutinovića će, kako kaže, biti jednako lako da od šefa traži slobodan dan. Osim što neće imati jednog nego tri šefa, ovako Branko Milutinović u šali odgovara na prvo pitanje u emisiji OKO RTS-a.
Pregovori sa kompanijom “Tejk tu” su, prema njegovim rečima, dugo trajali.
“Imamo međusobno poverenje, razlog je što veruju u nas, šta radimo i kako, tako da ta vrsta šefovanja neće biti neophodna i prisutna. Desiće se jedna velika prilika da svi i ja učimo od ljudi koji su najbolji u našoj industriji, oni su ljudi koji već dvadeset godina vode jednu od najuspešnijih gejming firmi na svetu, jedna od tri najveće firme koje prave video-igre, a ujedno najkreativnija i najinovativnija. Drago mi je što ću raditi sa njima i učiti od njih”, istakao je Milutinović u emisiji Oko.
Naglasio je da je “Nordeus” veoma ponosan i srećan kako su izgledale prvih jedanaest godina firme ali su, kaže, razmišljali i o narednim godinama.
“Nakon što smo njih upoznali delovalo je da će to otvoriti sledeći korak za nas i omogućiti da radimo ovo što radimo i doneti pomoć u nekim aspektima. Naši rezultati na američkom i kineskom tržištu mogu biti znatno bolji. To je jedan primer gde sam siguran da će ovo partnerstvo doprineti”, istakao je jedan od osnivača “Nordeusa”.
Kao brend “Nordeus” će, prema njegovim rečima, nastaviti da postoji.
“Poslovaćemo kao autonomna kompanija u okviru većeg sistema. Ostajemo to što jesmo, ostajemo svoji, i dalje radimo Top Eleven”, naveo je Milutinović.
Planovi i rezultati “Nordeusa” su u prethodnom periodu, kako ističe, veoma dobri, a ukoliko se posmatra samo igrica Top ileven, ona je za godinu i po dana najbrže rastuća mobilna fudbalska igra na svetu.
“Svakako ćemo sada sa nekim novim aspektima i resursima dodatno da ubrzamo taj rast, takođe i na drugim projektima koji su u razvoju, biće prilike da ih još bolje razvijamo. Deljenje znanja između nas i ostalih u grupaciji doprineće da budemo pametniji i bolji”, istakao je Milutinović.
“Nordeus”, kaže, nastavlja da radi to što radi i sad.
“Verujemo jedni drugima da zajedno možemo doprineti da budemo još bolji”, naglašava direktor “Nordeusa”.
Promeniće se, kaže, pristup nekim stvarima za koje bi trebalo duže vremena da sami otkriju i urade.
“Košarkaška igra za mobilni Tejk tu u Kini ima 50 miliona korisnika. Oni su verovatno od zapadnih kompanija u Kini najuspešniji. Sada će sve to nama biti dostupno. Ne plašimo se, mi jesmo prisutni i sada, samo mislim da možemo dosta bolji da budemo”, napominje Milutinović.
“Nordeus”, kaže, ostaje i Srbiji. Ne samo kompanija, već i ostali ljudi koji rade.
“Čini mi se da ćemo i brže dovesti još ljudi, što iz Srbije što iz ostatka sveta”, rekao je Milutinović i potvrdio da planiraju da šire poslovanje.
Svi komentari, i prijatelja iz industrije širom sveta, i u domaćem okruženju, bili su pozitivni, kaže Milutinović.
“Ovo nije tipična akvizicija, izađete iz posla… Ovo je spajanje, mi strateški igramo kao deo moćnijeg sistema, ali je jako bitno, ako pogledamo domaći ekosistem, šta ovo znači za Srbiju. Prvi put imate kompaniju S&P 500 koja ulazi na domaće tržište i kreira vrednost za ceo svet a ne uzima vrednost iz domaćeg tržišta. To je dobar signal i potvrda da se iz Srbije rade fantastične stvari, mi nismo jedini, puno njih radi fantastične stvari, ali ovo je vidljiv signal, o tome se priča u celom svetu. Mislim da će to ubrzati trend koji je pozitivan, a to je rast i razvoj domaćeg ekosistema koji polako osvaja tržište”, naglašava jedan od osnivača “Nordeusa”.
Činjenica je, kako kaže, da je generalno ograničen broj velikih igrača.
“Da stignete do kraja sami, postoji mogućnost, ali nije najbolja opcija. Sa novom ekonomijom, digitalnom, prvi put ljudi iz Srbije imaju jednake uslove i šansu kao bilo ko bilo gde drugde, nije jednaka ali je najbliža nego što je ikad bila, govorimo o digitalnoj industriji. Sa te strane apsolutno je moguće, imamo kompanije koje su u svojim nišama dostigle nivo svetskog vrha. Ako gledamo ceo gejming kao industriju, dobacili smo tako ovim potezom”, napominje Milutinović.
Ukazujući na to da je gejming brzorastuća industrija, Milutinović je istakao da su samo mobilne igre vrednije nego filmska i muzička industrija zajedno u celom svetu. Uz to, ova industrija najbrže raste.
“To znači da je neophodno stalno biti u stavu spreman i reagovati na promene što brže moguće. Treba izbalansirati sa dugoročnim gledanjem. Ako uradite kad treba i šta treba, market koji uspete da osvojite je ogroman”, kaže gost Oka.
Navodi da je pandemija malo uticala na rast gejming industrije za mobilne telefone.
“Mobilne igre su uvek sa vama i nije neka razlika da li ste kod kuće, u prevozu, na pauzi, u pi-siju i konzolama je razlika bila veća. U mobilnoj nije ni rast bio toliko veliki, ali nije bio ni pad, sve je nastavilo da raste”, dodao je Milutinović.
Navodi da je putanja srpske gejming industrije uzlazna.
“Trend je pozitivan. Ako gledamo gejming, koji spaja umetnost i nauku, trenutno ima preko 120 kompanija u Srbiji koje se bave time, mislim i na startape, zapošljava više hiljada ljudi, prebaciće 150 miliona dolara prihoda ove godine, putanja je uzlazna. Jednaki su uslovi za sve, to daje šansu našim talentima da osmisle nešto, isprobaju i ako radi, više neće biti startap”, ističe Milutinović.
Nigde u svetu, prema njegovim rečima, nema dovoljno ljudi koji rade softver.
“Kod nas je produkcija možda procentualno i veća nego u zapadnim zemljama, jer kod nas istorijski ljudi cene poziv inženjera, imamo tradiciju umetnosti u dizajnu. Mi smo mala zemlja, ali naša šansa je da se fokusiramo na par stvari gde ćemo graditi ekosistem, i gejming je ta šansa. Pokazalo se da baš u gejmingu imamo ozbiljan ostvareni potencijal i mnogo veći da rastemo. Ovo sa Tejk tu je potvrda toga, oni slabo šta imaju van Amerike, ovo je za njih potpuno nova geografija”, napominje jedan od osnivača “Nordeusa”.
Smatra da svi – i država i privreda – treba da rade na tome ukoliko se želi da ambijent bude dobar i uspešan.
“Zato smo osnovali inicijativu Digitalna Srbija, da se pozabavimo i poslovnim ambijentom, obrazovanjem, svešću ljudi o prilikama koje postoje. Država je bitan partner, kabinet predsednice Vlade je afirmativan kada je o tim novim industrijama reč. Ta saradnja je produktivna i dosta sveobuhvatnija, puno stručnih ljudi radi u inicijativi, kreiraju programe, (program) Pajton se uči u osnovnim školama, to su projekti gde morate da imate stručnjake iz privrede i, sa druge strane, državu koja će to omogućiti”, kaže Milutinović.
Dao je i jedan primer banalne stvari koja je promenjena zahvaljujući sugestiji ljudi iz privrede.
Postojao je, kaže, beli karton koji su stranci morali da nose u pasošu i da prijave promenu prebivališta. Koleginica zaposlena u “Nordeusu” je na tim bildingu na Paliću dobila prekršajnu prijavu jer nije prijavila promenu prebivališta.
“Mi smo objasnili o čemu se radi i to je promenjeno, to nema veze sa mozgom. Krupna stvar je da Epl i Gugl nisu podržavali Srbiju kao market sa kojim možete da poslujete, nismo postojali na njihovoj listi, to je bio poduhvat koji je vodila privreda, odnosno ljudi poput mene koji su bliski sa njima, neophodna je i podrška države i jasna odluka države da, ako nešto treba da se promeni, da se to omogući. To je uspešan projekat, konačno su i Gugl i Epl dodali Srbiju kao mesto odakle možete da poslujete. To je mnogo značajnije nekome ko počinje, mi smo uspeli uprkos sistemu”, navodi Milutinović.
Ako bi jednu stvar mogao da promeni u Srbiji, kada bi izvukao zlatnu ribicu, od nje bi tražio da se unapredi obrazovanje.
“Da mnogo više deca razmišljaju kreativno, inovativno i budu spremna za 21. vek”, ističe direktor “Nordeusa”.
Kompanija je osnovala i “Nordeus” fondaciju, kojoj će početni budžet biti tri miliona dolara.
“Mi bismo voleli da svi učesnici našeg društva – učenici, nastavnici, roditelji, privreda, država – pronađu zajednički jezik da probamo da se okupimo iza toga šta možemo da uradimo da našoj deci omogućimo da u potpunosti ostvare svoj potencijal u budućnosti”, kaže Milutinović.
Njegova generacija je, kako kaže, bila hendikepirana u razumevanju preduzetništva i kako se poslovni deo priče razvija, koji su problemi, metodologije.
“Sve smo to učili usput, mislim da to možemo mnogo lakše brže i bolje da se uradimo, tokom obrazovnog ciklusa”, kaže Milutinović.
Druga stvar koja bi trebalo da se promeni jeste odnos i uvođenje timskog rada.
“Na mom fakultetu, ETF-u, prvi zajednički diplomski rad bio je moj rad sa suosnivačem ‘Nordeusa’. To je zabranjeno, to ne može, neće vam dozvoliti da diplomirate. Mi smo veštački to podelili na neke segmente, ovo sam radio ja, ovo Ivan, to je ekskluziva sad”, rekao je Milutinović u šali, dodajući da je to sve bilo davno.
On je tada sa kolegama napravio tri-de igru koja pomaže deci sa smetnjama u razvoju da se snađu u saobraćaju, a taj diplomski rad je bio najbolji u generaciji.
Važno je i decu učiti da se ne plaše neuspeha.
“Škole te uče da ne smeš da ne uspeš, mislim da svako ko u životu, i u fudbalu, izađe jači iz poraza na kraju osvoji tu Ligu šampiona”, smatra jedan od osnivača “Nordeusa”.
Fondacija, prema njegovim rečima, želi da okupi stručne ljude kako bi se našoj deci dala šansa da se jednog dana takmiče na globalnom nivou iz dobre pozicije.
“Ne kritikujem sistem, veoma je teško jako dobro raditi nešto, obrazovanje je izuzetno kompleksno, dugo treba da se vide rezultati. Mislim da mnogo više možemo ako sarađujemo i dignemo na sledeći nivo. Postoje oblasti gde mi možemo da pomognemo, a mnogi drugi ljudi bolje poznaju druge sfere, pedagozi, učitelji, da zajedno radimo na tome da poboljšamo stvari”, naglašava Milutinović.
Fondacija će početi sa radom tako što će prvo okupiti ljude koji žele da učestvuju, a zatim će se odlučiti o projektima.
“To će biti projekti koji deci omogućavaju da razviju kreativnost, inovativnost, zajednički rad, da kroz igru i inovativne tehnologije spoje i uče. Ja učim svaki dan, morate da budete fokusirani, a deca i omladina su fokus”, kaže Milutinović.
Poslednje pitanje za gosta Oka bilo je da li bi “Nordeus” prodao za bitkoine.
“Nije ponuđeno”, kaže Milutinović i dodaje: “Ne bih voleo da utičem na bilo koga, jer nije pošteno da ono što ja mislim nekoga navede na dobru ili lošu odluku jer ono što ja mislim ne mora da bude istina. Moje lično mišljenje je da ne bih za bitkoin, to je samo moje mišljenje koje je, možda, potpuno pogrešno”, zaključuje Milutinović.
