Jedna švajcarska banka sa dugogodišnjom tradicijom, koja je nekako ostala ispod radara, dugi niz godina može da se pohvali sa najvećim prosečnim stopama profita za svoje klijente, oko 20 odsto. S druge strane ona se u poslednjih nekoliko godina našla u situaciji da se jako teško adaptira savremenom dobu.
U bankarskoj mitologiji Piktet i Cie uživa poseban status. Duže od 200 godina ova švajcarska banka je diskretno negovala i čuvala račune najbogatijih ljudi na svetu uz pomoć male mreže partnera.
U svojoj dvestogodišnjoj istoriji, samo su 43 pojedinca uspela da dođu do pozicije menadžera ove banke, te je po mišljenju mnogih ova “grupa” najekskluzivnije društvo u svetu, piše Blumberg.
Oni zajedno nadgledaju bogatstvo vredno više od 600 milijardi franaka, i ostvaruju nivoe profitabilnosti daleko veće od onoga što se može očekivati od banaka te veličine.
Ipak u poslednjih nekoliko godina, ovu “novčanu tvrđavu” potresa i remeti novi trend na tržištu.
Sa jedne strane, zaposleni počinju polako da napuštaju banku. U protekle dve godine banku su napustili ključni menadžeri. Iz partnerske mreže su u septembru 2019. godine odšetali bankari zaduženi za Ruske, Izraelske i Skandinavske klijente, stavljajući na kocku imovinu vrednu u milijardama dolara, navodi Blumberg.
U srcu ovog “egzodusa” leži jedan sukob kultura. Dugogodišnji menadžeri drsko reaguju sve veći broj novih kadrova u banci koji upravljaju sa imovinom ultrabogatih. Konkretno velika eksplozija bogatstva u Aziji primorala je posle jako dugo vremena menadžere Pikteta da sa svojim konkurentima uđe u agresivnu borbu oko nove imovine.
Sa druge strane, i mlađi menadžeri polako odlaze iz banke objašnjavajući da se promene unutar banke ne dešavaju dovoljno brzo.
Prema rečima Blumbergovih insajdera, Piktet je na raskrsnici. Suočeni sa stvarnošću savremenog sveta, kako bi ostali lideri moraju da se adaptiraju. To znači da bi trebali da preduzimaju veći rizik i da promene odnos sa svojim klijentima. Do sada se banka držala recepcionarskog pristupa korisnicima usluga koji traje vekovima, ali po svemu sudeći oni sada treba da pređu na transakcioni.
Ova tranzicija može da se pokaže i više nego zahtevnom za zaposlene koji su navikli na principe opreza i tajnosti koji je pratio Piktet kroz vekove, ali sa sobom donosi priliku da se poslovanje banke širi na svetskoj pozornici.
Piktet se nalazi između dva sveta, kaže za Blumberg Pedro Arauho, istraživač na Univerzitetu u Frajburgu, koji je dugo godina istraživao švajcarske elitne porodice.
“Između starog sveta ženevskih privatnih bankara i novog sveta globalnih finansija, gde žele da se predstave i rastu, a ta dva sveta se sudaraju”, dodaje Arauho.
Pre 7 godina, tj. 2014. menjajući svoj legalni status, i napokon uvodeći izveštaje o svom poslovanju, otpočelo je opšte renoviranje ove banke.
Da bi se problem efikasno rešio, bilo je potrebno da se nađu novi kadrovi, i pre 3 godine su se upustili u potragu. Najbitniju prinovu su pronašli u Borisu Kolardi, koji je sa svojih 46 godina sve što tipični Piktetov bankar jeste, ali je tu došao zbog svog obilatog znanja azijskog tržišta.
Kolardi je brzo prečešljao ostale kadrove širom banke time “renovirajući” sektore za trgovanje i investiranje. Trenutno banka zapošljava 1,098 menadžera širom sveta, dok ih je pre 5 godina bilo 740.
Nakon renoviranja kadrovske strukture, sledeći korak je početak osvajanja Azije, novog epicentra bogatstva sveta. Za to je bilo potrebno da se usvoje novi, ali i riskantniji, finansijski instrumenti, “struktuirani proizvodi” koji su izuzetno popularni u Aziji.
Reč je finansijskim instrumentima koji se koriste derivatima za praćenje učinka određene imovine. Ipak, zbog negodovanja ostalog menadžmenta u banci, “napad” na Aziju se nikad nije desio, i odlučeno je da zadrže trenutnu poziciju na tržištu, i da ne pravi svoje “struktuirane proizvode”, već samo da ih preprodaje.
Azija je i mimo toga ostala najinteresantnije tržište za ovu banku, i u planu imaju da se probiju u top 10 banaka na tom kontinentu.
Iako Piktet beleži stabilan rast godinama, uspeo je da izbegne korporativizaciju kakvu su prošli njegovi konkurenti kao što su Goldman Sahs i Lazard Ltd. Poredeći ga sa “velikim” bankama, Piktet je relativno mali, ali rezultati rada ove banke se nalaze na “drugom mestu”.
Dugi niz godina ova banka je uspevala da ostvari povraćaj na kapital iznad 40 odsto, što je broj koji je nečuven za bilo koju modernu banku. Ikao se u poslednjih pola decenije taj broj smanjio na između 16 i 21 odsto, te profitne stope su daleko iznad konkurentnih.
Transformacija poslovanja koju su prošli 2014. godine, primorao je banku, koja je poslovala samo na osnovu ličnih kontakata svojih “zaposlenih” da se, koliko toliko, sistematizuje. Do tad njihovi bankari su potpuno nezavisno pristupali klijentima. Prema podacima u koje je Blumberg imao uvid, mnogi zaposleni u banci nisu ni imali poslovni ugovor.
Takođe, pre transformacije, Piktetovi bankari i menadžeri nisu morali svojim klijentima da prijavljuju koliko su zaradili sa njihovim novcem, niti da prijavljuju koliko je banka zaradila od tih transakcija.
Forenzički pristup bankarstvu, detalji o povraćaju profita, vrednosti imovine, statistički izveštaji, kvote za zaposlene itd. su preraspodelili klijente na osnovu bogatstva, lokacije i nivoa aktivnosti u banci, što se mnogim menadžerima nije svidelo.
Tokom redovne prezentacije svog učinka u februaru, izneli su ključne brojke za svoje poslovanje. Banka je prošle godine podigla nivo svog poslovanja, najvećim delom zbog volatilnosti usled pandemije i povećanim brojem zainteresovanih klijenata da ulože svoj kapital.
