Koliko utaje bogati Amerikanci?
Bajdenova administracija kaže da bogati Amerikanci utaje od poreskih vlasti više od 600 milijardi dolara svake godine.
Ona je stoga predložila detaljni plan da se ojača izvršni ogranak Poreske službe kako bi pojedinci sa velikim zaradama plaćali svoj deo poreza.
“Ako se ovo pitanje ne reši, ukupan iznos neplaćenih poreza u narednih deset godina će porasti na oko 7 hiljada milijardi dolara, što je približno jednako 15% ukupnog poreza koji građani duguju državi”, navodi se u izveštaju koji je Sekretarijat za pravosuđe objavio u četvrtak, prenosi Glas Amerike.
Ti neplaćeni porezi, dodaje se, imaju cenu za američka domaćinstva i poreske obveznike koji uredno ispunjavaju svoje obaveze, pošto političari onda biraju da povećaju deficit, smanje izdvajanja za neophodne prioritete ili dodatno povećavaju porez da bi nadoknadili izgubljene prihode u budžetu.
Ako Poreska služba bude imala bolji kapacitet da pronađe utajivače poreza, to će u narednih 10 godina doneti oko 700 milijardi dolara u budžet, a još mnogo više u godinama posle toga, navodi američka administracija.
Utaja poreza je međunarodna realnost. Administracija procenjuje da SAD gube oko 15% prihoda od neplaćenih poreza što je slično nivou od 16% koji postoji u Evropskoj uniji, prema istraživanju Londonskog univerziteta. Studija je ustanovila da je 2015. godine, širom EU, utajeno nešto više od hiljadu milijardi dolara.
Stručnjaci kažu da je procena Sekretarijata za finansije o neplaćenim porezima razumna, a da je njeno uverenje da sprovođenje poreskih zakona može da se poveća – takođe realistično. Međutim, upozoravaju da se to neće dogoditi “preko noći”.
“Biće potrebno vreme. Kako budu povećavali broj zaposlenih, moći će da to sprovedu postepeno, tokom više vremena. Ljudi koji su radili za IRS, koji dobro znaju to mesto, kažu da je potrebno pet godina da se obuči poreski inspektor – posebno kada je reč o sofisticiranim načinima utaje poreza kojima će Poreska služba želeti da se bavi. Tako da – da, verujem da možemo da prikupimo taj novac ali niko ne treba da očekuje da će (Bajdenova administracija) moći da to uradi preko noći”, izjavio je Hauard Glekman, visoki saradnik Centra za poresku politiku Urban-Brukings.
Drugi nisu tako sigurni.
“Rekao bih da to zvuči ambiciozno. Mislim da, ako Poreska služba bude obavljala bolje istrage i ako se više budu sprovodili zakoni imamo dobar način da podignemo budžetski prihod. Ali nisam siguran da će se tako veliko povećanje u budžetu koristiti tako efikasno kako se administracija nada”, kaže Aleks Muresianu, federalni analitičar u Fondaciji za poreze u Vašingtonu. Finansiranje Plana za američke porodice
Dok se reforma režima sprovođenja poreskih zakona može smatrati ciljem samim po sebi, Bajdenova administracija je plan objavila u kontekstu svoje inicijative “Plan za američke porodice”. To je zakonski predlog o ulaganjima u pristupačne ustanove za staranje o deci, besplatno obrazovanje, duže porodično odustvo i bolovanje, kao i poreske olakšice za porodice sa decom.
Međutim, Glekman ističe da novac koji bi prikupio Sekretarijat za finansije od utajivača poreza neće biti ni blizu dovoljan, ili biti sakupljen dovoljno brzo – da se finansira plan u iznosu od 1.800 milijardi dolara.
“Ako ljudi u Kongresu misle da će zatvaranjem rupa u poreskim zakonima finansirati taj plan, nisu realni. To je dobra stvar, dobro je da se održava krediblitet poreskog zakonika i svakako će doneti velike prihode u budžet. Ali to neće finansirati predlog zakona o infrastrukturi koji košta hiljadu milijardi dolara. Ako žele da to ostvare, moraće da nekome podignu porez”, rekao je Glekman.
Plan administracije ima četiri osnovna elementa, od kojih je najznačajniji – dodatnih 80 milijardi dolara za budžet Poreske službe u narednih deset godina. Tokom prošle decenije, budžet agencije je smanjen za 20% što je dovelo do gubitka iskusnog osoblja i smanjenja u broju agenata IRS-a na nižem nivou službe.
Predlogom se, takođe, izdvajaju sredstva za obnovu sistema upravljanja podacima u agenciji. Sadašnji sistem u IRS-u je najstariji u celoj federalnoj vladi. Neki elementi potiču još iz 1960-ih a napisani su zastarelim programskim jezikom.
Pored toga, agencija će suzbijati rad neregulisanih računovođa, i povećati kazne za pomoć i saučesništvo u utaji poreza.
Četvrti element plana administracije, koji izaziva izvesnu zabrinutost, je predlog da se od banaka i drugih finansijskih institucija traži da u značajnoj meri povećaju količinu informacija koje daju Poreskoj službi.
Koalicija grupa za bankarsku trgovinu izrazila je protivljenje planu ranijeg ovog meseca u zajedničkom pismu u kome se navodi da bi on “doneo troškove i složenost koja nije opravdana potencijalnim i izuzetno nesigurnim koristima” a podatke potrošača bi mogao da izloži zloupotrebama.
“Podržavamo inicijativu da se poveća poštovanje zakona kako bi svi poreski obveznici ispunjavali svoje obaveze, ali dovođenje finansijskih institucija u poziciju da prijavljuju više informacija o vlasnicima računa – posebno kada su prednosti toga neizvesne – nije rešenje”, napisala je koalicija bankarskih grupa.
Hauard Glekman iz Centra za poresku politiku, izražava zabrinutost da IRS neće moći da efikasno koristi te podatke.
“Sada traže toliko informacija o depozitima i povlačenju suma sa svakog bankovnog računa. Poreska služba se već muči da upravlja podacima. Ovo bi im donelo miljarde novih podataka koje treba da obrade”, kaže Glekman.
Izvor: B92
