Mediji ovih dana pišu o tome da je vreme niskih kamata na kredite gotovo i da će doći do određenih promena kako u svetu tako i u Srbiji. Istorijski niskoj vrednosti euribora, referentne kamatne stope, kojom se indeksiraju bankarski zajmovi, mnogi analitičari smatraju da je došao kraj.
Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je za TV Nova ipak ne očekuje da će doći do naglog skoka kamatnih stopa.
“Euribor se stalno menja. Zato i građani moraju imati u vidu da se zbog toga i kamatna stopa menja. Euribor je prosečna kamatna stopa koja se formira između banaka u Evropskoj uniji i ona je pod najvećim dejstvom monetarne politike Evropske centralne banke (ECB). Euribor je nizak zato što je ECB pokušala niskim kamatnim stopama da pospeši ekonomsku aktivnost posle krize 2008.godine, a sada ponovo zbog kovida 19 i zaista se radilo na tome da se novac koji se iz ECB prosleđuje poslovnim bankama u formi kredita da privredi i građanima i zato je pre pet godina uvedena mera negativne kamatne stope”, kaže Šoškić i naglašava da za to postoje dva faktora:
“Prvi je sama priroda nepogode koja se dešava zbog pandemije. To je jedna vrsta šoka za ekonomiju, na koji po pravila monetarna politika ne bi trebala naročito da reaguje. Kada imate rast inflacije, to je zbog toga što su se trenutno uska grla u proizvodnji pa su neke cene porasle i zbog podsticajnih mera koje se sprovode od strane velikog broja zemalja što prouzrokuje rast tražnje koji je kratkoročan. I to bi monetarna politika po pravilu trebala da proprati bez nekih naročitih promena po pitanju kamatnih stopa. To je ono što se i najavljuje iz ECB, da je trenutni rast inflacije u Evropi tranzitoran. Drugi faktor je to što će unutar evropskog monetarnog sistema biti sprečen rast kamatnih stopa zato što neke zemlje poput Italije imaju toliko visoki nivo javnog duga u odnosu na BDP da bi malo pomeranje kamatne stope činiolo da njihova situacija postane teško održiva”, kaže bivši guverner i ukazuje da je naš problem u tome što nismo dovoljno radili na dinarizaciji, jer bi nas se u tom slučaju manje ticala politika ECB i euribo.
“Dinarizacijom bismo polako preveli domaći finansijski sistem u stanje normalnosti, a to je da ako koristimo domaću valutu u plaćanjima, treba da je koristimo i u kreditu.”
Šoškić kaže da je njegovo očekivanje da verovatno neće biti niže kamatne stope nego što su sada, ali i da neće doći do naglog skoka kamatnih stopa.
Izvor: Bonitet.com
