Posle istraživanja koje je pokazalo da su kriptovalute ogromni potrošači električne energije, stigla je i studija prema kojoj tradicionalne banke i proizvodnja zlata troše više struje nego rudarenje kriptovaluta i transakcije njima.
Prošle nedelje bitkoin je na tržištu doživeo debakl pošto je Ilon Mask objavio da se njegovi Tesla automobili ipak neće kupovati ovom kriptovalutom, kao što je prvobitno najavljeno. Kao razlog za takvu odluku naveo je uticaj bitkoina na životnu sredinu, odnosno njegovu veliku potrošnju električne energije, što nije u skladu sa principima koje zastupa američki milijarder.
Potom je kripto kompanija Galaksi Didžital objavila svoj izveštaj prema kojem su banke i proizvođači zlata mnogo veći potrošači električne energije nego kriptovalute.
Prema njenim podacima bitkoin na godišnjem nivou ukupno troši 113,89 Teravat sati, što za rudarenje, što za ostale računarske operacije potrebne za transakcije ovom kriptovalutom. Ova količina struje je bar dvostruko manja od one koju troši bankarski sistem čija potrošnja je procenjena na 263,72 Teravat sati.
Galaksi Didžital dodaje da je potrošnja energije za kriptovalute transparentna i da se veoma jednostavno može utvrditi, dok je to u slučaju banaka mnogo komplikovanije. Ova kompanija je do podataka o potrošnji bankarskog sektora došla prikupljajući i sabirajući statistiku iz data centara banaka, bankomata i centara za mreže preko kojih rade kartice.
Prema njenim podacima, industrija zlata na godišnjem nivou potroši 240,61 Teravat sati. Ni do ovih podataka nije bilo jednostavno doći, pa je kripto kompanija računala potrošnju energije za proizvodnju zlata na osnovu procena o emisiji štetnih gasova koju objavljuje Svetski savet za zlato. Međutim, kako kažu, to verovatno nisu sveobuhvatni podaci, pa postoji mogućnost da proizvodnja zlata troši i više električne energije.
Izvor: BiF.RS
