Državne banke u Turskoj imaju manji profit i 90 odsto u odnosu na prošlu godinu
Stručna javnost i parlamentarna opozicija oštro optužuju bivšeg turskog ministra finansija i trezora i zeta predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdogan), Bereta Albajraka (Berat Albayrak) za gubitak oko 128 milijardi dolara deviznih rezervi, koje su u njegovom mandatu uzaludno utrošene, kroz intervencije na deviznom tržištu, u želji da se odbrani vrednost turske lire. Ispostavilo se, međutim, kako pišu turski mediji, ne samo da je država imala gubitak, već i da su i turske državne banke zabeležile ozbiljan pad profita u vreme ministrovanja Albajraka, koji je podneo ostavku u novembru prošle godine.
I rezerve zlata države postale su predmet spora. Predsednik Centralne banke Turske Sahap Kavcioglu (Şahap Kavcıoğlu) nedavno je uživo, uz direktan prenos tri nacionalne televizije, izjavio da su turske rezerve zlata, koje su godinama držane u inostranstvu, donete u Tursku u periodu kada je Albajrak bio ministar finansija i da Turska poseduje 720 tona rezervi zlata.
Međutim, u poslednjem izveštaju koji je objavio Svetski savet za zlato (World Gold Council) pominju se mnogo manje količine rezervi zlata nego one koje je pominjao guverner Kavcioglu. Prema podacima koje je WGC objavio 30. aprila ove godine, turske rezerve zlata iznose 512 tona. Iako je neobično odsustvo čak 208 tona zlatnih rezervi izazavalo velike rasprave u turskom Parlamentu, naravno od strane opozicionih partija, iz institucija još uvek nema nikavog objašnjenja.
Kontraverze oko Ajvajrakovog upravljanja turskim finansijama postaju sve više tema i običnih građana, posebno nakon objave podataka Agencije za bankarsko regulisanje i nadzor o stanju u bankarskom sektoru u prvom kvartalu 2021. godine, Naime, u prvom kvartalu je, uprkos efektima pandemije, veći broj privatnih i stranih banaka koje posluju u Turskoj povećala dobit u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, profit državnih banaka je, u istom periodu, pao. Recimo, dobit državne Halkbanke, u prethodnih godinu dana, pala je za 90 odsto.
Prema rezultatima istraživanja Londonske škole ekonomije, a kako prenose turski mediji, od referenduma o ustavnim amandmanima 2017. godine, banke u državnom vlasništvu u ovoj zemlji koriste se kao alat politike. Takođe, kako bi podstakle ekonomski rast, državne banke su prošle godine svojim klijentima distribuirale velike iznose zajmova sa niskim kamatnim stopama, a potpomognute jeftinim kreditima fonda za kreditne garancije. Sada su mnogi od ovih zajmova veliki teret za bilanse državnih banaka. One su iscripile kapital, smanjile profitabilnost. Račun, kako navode turski mediji, moraju platiti poreski obveznici Republike Turske.
Izvor: Biznis.rs
