Dobra plata, u proseku od oko 800 evra, mogućnosti napredovanja i usavršavanja, timski rad, edukacija i osećaj da si važna karika u lancu koja se pita, neki su od glavnih razloga zbog kojih kontinuirano raste popularnost zapošljavanja u velikim kompanijama u Srbiji koje često imaju bar jednog stranog vlasnika.
S druge strane, dobra profesionalna znanja i iskustva, fleksibilnost, prilagodljivost, spremnost na timski, pa i prekovremeni rad, ali i kreativnost i konstantni rad na novim idejama koji firmu izdvajaju od konkurencije, neka su od ključnih očekivanja menadžera u tim velikim kompanijama, piše Blic.
U prevodu, fokus velikih kompanija prilikom zapošljavanja jeste na ljudima “koji neće da prihvate status kvo i oni koji nisu zadovoljni stanjem kakvo jeste”. Ukratko, one traže ljude koji misle drugačije.
I tu nije kraj, jer ako se pokažete, mogućnosti napredovanja u ovakvim kompanijama su velike i dosta česte, navodi Blic.
“Prednost velikih organizacija je što postoji toliko pozicija i, ako si dobar radnik, skoro uvek može da se nađe prostor za napredak. S druge strane, u velikom sistemu lako možeš ostati nevidljiv, iz više razloga, od karaktera zaposlenog do načina rada nadređenog”, ocenjuje sagovornica portala sa iskustvom rada u velikoj korporaciji.
Ona dodaje da u velikoj kompaniji treba biti spreman na mnogo rada i stalno učenje, jer se stalno menjaju neki propisi, ali i procesi u firmi, i uopšte je atmosfera vrlo turbulentna. Ipak, oni koji uspeju da se prilagode veoma brzo napreduju i uglavnom su zadovoljni i načinom rada i zaradom. Prema njenim rečima, u velikom sistemu ne postoji termin “lagano”, jer – “dok završiš jedan projekat, otvore se još tri nova”.
Dobar poznavalac prilika u IT industriji kaže da se poslodavci danas itekako bore za dobre kadrove, ali postoji određena nesrazmera između očekivanja mlađih generacija i procedura koje postoje u kompanijama.
“Nekada se znalo ko je početnik, junior, a sada svi očekuju da jako brzo napreduju i već posle godinu dana postavljaju pitanja i misle da moraju da imaju titulu menadžera. Takođe, generacije 1990. i mlađe imaju mnogo veću svest o ekologiji, održivosti, društvenoj odgovornosti, i mnogo im je bitna šira slika radnog mesta gde rade. Ne reaguju kao ranije na ponude tipa službeni auto, to im nije na prvom mestu”, zaključuje.
Kako ističu sagovornici Blica, veliki poslodavci, posebno inostrani, od svojih radnika traže na prvom mestu rezultat. Od zaposlenih se, veoma konkretno, očekuje rad, posvećenost i odanost kompaniji.
Poznavaoci prilika na tržištu rada kažu da je situacija prilično zanimljiva jer, s jedne strane, postoji priča o nezaposlenosti, a s druge strane velike kompanije sa 300 i više zaposlenih imaju problem da pronađu adekvatne kadrove i zato nude dobre uslove i vode računa da se prikažu kao poželjni poslodavci.
“Veliki nude dosta dobre uslove za nove radnike, a kada pričamo o visokokvalifikovanim pozicijama, zanimljivo je da je takvim ljudima visina plate tek na četvrtom mestu prilikom zapošljavanja. Najvažniji su im međuljudski odnosi, zatim mogućnost napredovanja, usavršavanja i učenja, i na trećem mestu je odnos sa nadređenima”, navodi sagovornik portala i dodaje da kompanije najčešće imaju određene budžete za edukaciju, obuke i seminare koji se u proseku kreću od 300 do 500 evra godišnje po zaposlenom.
Za jedno radno mesto ponekad konkuriše i po stotinu kandidata, a proces selekcije može da potraje nedeljama. To podrazumeva nekoliko krugova, od razgovora sa HR službom, testova, procena, do završnog intervjua sa potencijalnim šefovima.
“Konkurisala sam za jednu nižu poziciju u internacionalnoj kompaniji na kojoj je plata bila 60.000 dinara. Kako su mi rekli, bilo je više od stotinu kandidata za jedno radno mesto, a morala sam da prođem kroz tri kruga razgovora. Naravno, veliku ulogu igraju i preporuke”, priča jedna Beograđanka koja je nedavno konkurisala za posao.
Velike kompanije, inače, najčešće raspisuju oglase za niže i srednje pozicije, dok se menadžerske funkcije, od tim lidera i direktora sektora pa naviše, uglavnom regrutuju interno, među već zaposlenima u firmi, i to u više od 50 odsto slučajeva. Takođe, značajnu ulogu igraju preporuke i specifična znanja, kao i prethodno iskustvo, kontakti…
