Građani koji su planirali da tuže svoju banku jer im je protivzakonito naplaćivala neke usluge, uskoro više neće morati da traže advokate.
Sve je izvesnije da će oni nekako doći do njih. Neki advokati spremni da otkupe od raznoraznih udruženja slučajeve jer se lako dobijaju na sudu. Čini se da su i advokati i građani na dobitku. O čemu bi oni koji tuže, ipak, trebalo da povedu računa?
Oglasi prelepljeni jedni preko drugih, na banderama, stubovima, ormarićima za struju, stablima… Korisnicima bankarskih kredita nudi se pomoć za vraćanje novca – tekst uglavnom isti, menjaju se samo brojevi telefona.
Ovakve oglase nemoguće je videti, na primer, u sredstvima javnog informisanja, jer zakon je jasan – zabranjeno je svako nuđenje pravnih usluga, garantovanje okončanja spora, prikupljanje ugovora na osnovu kojih bi trebalo tužiti.
“Ono što nije legalno i ono što nije dozvoljeno to je da postoje određeni, da kažem, preprodavci advokatskih usluga, da se formiraju određena udruženja koja smatraju da se ti sporovi sigurno dobijaju i da onda taj masovni broj sporova jednostavno dogovaraju sa određenim advokatima i onda se to verovali ili ne, to mi je i lično poznato, preprodaje mladim advokatima”, navodi advokat Aleksandar Radivojević.
Građani se pozivaju da tuže banke bez obzira na iznos odštetnog zahteva.
“Ja imam i sazananja da se ti odštetni zahtevi kreću od 500 dinara do par desetina, možda i stotina hiljada dinara i tu je ono što kvari priču. Bez obzira na odštetni zahtev odnosno iznos za koliko vas je banka odštetila, advokat će uvek imati interes da to radi zato što su ovo sad takozvane masovke, to su predmeti koji se lako dobijaju, fotokopirani su i podnesci i tužbe”, ukazuje za RTS Dušan Uzelac iz “Kamatice”.
Iako građani, prividno, nemaju nikakvih troškova, treba biti obazriv. Troškove suđenja plaća onaj ko izgubi spor, a i banke zastupaju advokati.
“Moje pitanje je šta će se desiti ukolio banke počnu da dobijaju sporove i šta će se tada desiti sa sporazumom koje stranke imaju sa nekakvim fantomskim udruženjima u kojima kažu nećete vi ništa platiti, to je zaista veliko pitanje i to je veliki rizik za stranke koje ulaze u takvu priču. Moj savet bi bio da se svi građani prvo konsultuju sa bankom. Zato što nije vam u interesu da trošite godinu-dve dana svog života na neke sporove ako za to nema pre svega velikog finansijskog benefita i ako je banka u nečemu pogrešila, treba to predstaviti banci i videti”, kaže Radivojević.
Nezvanično smo saznali da udruženja odštetne zahteve “ustupaju” advokatima za nekoliko hiljada dinara. Kada se to pomnoži sa hiljadama građana koji su se do sada javili, dobijaju se milionski iznosi, koji predstavljaju zaradu tih udruženja.
Izvor: B92
