Analiza Unikredita: Kineski krediti na Zapadnom Balkanu od tri do 20 odsto BDP
Kineski krediti na Zapadnom Balkanu privlače sve veću pažnju zbog geopolitičkih i ekonomskih posledica i njihov udeo u spoljnim dugovima regiona verovatno će porasti, iako Kina nije glavni kreditor na tom prostoru, navodi se u analizi Unikredit banke (UniCredit Bank).
Verovatno najveći podsticaj za vlade Zapadnog Balkana da se zadužuju kod Kine jeste brza dostupnost finansiranja uz nekoliko preduslova, naveo je autor analize, ekonomista Unikredit banke u Beču Mauro Đorđo Marano (Giorgio Marrano).
Međutim, zvaničnici EU upozoravaju na sve veće prisustvo Kine u regionu i izražavaju bojazni oko preteranog fiskalnog opterećenja zbog nekih projekata, kao i ekoloških uticaja.
Zajmovi koje je kineska državna EXIM banka dala vladama i državnim preduzećima na Zapadnom Balkanu uglavnom su sa rokom dospeća od 15 do 20 godina, uz kamatnu stopu od 2-3 odsto i fokusirani su na infrastrukturu, navodi se u analizi “Zapadni Balkan: Breme kineskog finansiranja vlada”.
EXIM banka, koja podržava kinesku spoljnu trgovinu, investicije i međunarodnu saradnju, obično finansira 85 odsto troškova projekta a ostalo vlade Zapadnog Balkana.
U Srbiji, koja ima najviše projekata, kineski krediti dostižu sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u Crnoj Gori 21 odsto, u BiH tri procenta a u Severnoj Makedoniji osam odsto.
Albanija jedina u regionu nema kredit mada je ranije razgovarala sa kineskom EXIM bankom o nekim projektima.
Prosečne godišnje otplate su manje od jedan procenat BDP u svim zemljama regiona, osim u Crnoj Gori (1,8 odsto) i dostižu 57 miliona evra u Severnoj Makedoniji, 60 miliona BiH, 77 miliona u Crnoj Gori i 233 miliona u Srbiji.
Otplate čine manje od deset odsto ukupnih potreba za finansiranjem u periodu 2021-23. u svim zemljama, osim Crne Gore gde predstavjaju u proseku 40 odsto u 2022. i 2023.
Kina, kako se navodi, nije najveći kreditor spolja ali će njen udeo u spoljnim dugovima regiona verovatno porasti, ako zajmovi budu isplaćeni u skladu sa ugovorima.
Marano, stručnjak za Centralnu i Istočnu Evropu u Unikreditu, smatra da bi takav trend mogao da se izbalansira većom ulogom fondova EU u finansiranju infrastruktunih projekata kroz Investicioni plan za Zapadni Balkan kojim su planirani grantovi od sedam do 18 odsto BDP za period 2021-27.
Pored toga, očekuje se da Zapadni Balkan ima koristi od dodatnog finansiranja drugih međunarodnih finansijskih institucija, poput Svetske banke, EBRD i EIB.
Prema procenama, to finansiranje kretalo se u prethodnih pet godina u proseku od 1,1 do 2,2 odsto BDP godišnje u odnosu na BDP iz 2019, zavisno od zemlje.
Proces pristupanja EU mogao bi donese i dodatno EU finansiranje, piše Marano i dodaje da nova metodologija proširenja predviđa mogućenost postepenih dodatnih EU transfera u zamenu za napredak u sprovođenju reformi.
Dalje se navodi da će proces pristupanja EU unaprediti kredibilitet Zapadnog Balkana i pomoći zemljama regiona da koriste tržište duga.
“Iskustvo Srbije pokazuje da zemlje sa mapom puta za pristupanje EU i poboljšanom fiskalnom situacijom mogu da imaju koristi od pada prinosa i dužeg dospeća (duga)”, navodi se u analizi.
Kako je naveo autor, analiza je urađena na osnovu uvida u izveštaje o dugu, budžetske zakone, zakone o državnim garancijama za državna preduzeća i uključuje samo projekte za koje je sporazum o zajmu završen i zvanično objavljen.
Izvor: Beta
