Teškoće i rizici investiranja u doba korone
Koliki su rizici investiranja u doba korone, možda najilustrativnije pokazuje primer likvidacije američke investicione kompanije „Archegos Capital“ koja je povukla u najavi ozbiljne kvartalne gubitke nekoliko velikih investicionih banaka, kao i značajan pad vrednosti od više milijardi američkih dolara njihovih kompanija na tržištu.
Pravila igre na Wall Streetu i mogućnost kreiranja kompleksnih finansijskih proizvoda koje omogućavaju višestruko uvećanje investicionog potencijala profesionalnih investitora, ali samim tim i još značajnije preuzimanje rizika, pokazalo se kao glavna karakteristika pomenutog događaja koji je, može se slobodno reći, blago protresao Njujoršku berzu.
U doba korone, još su više naglašene ekspanzivne monetarne politike vodećih centralnih banaka u svetu, što je učinilo da su kamatno stope i dalje na rekordno niskom nivou, pa se na tržištu dužničkih hartija od vrednosti praktično ne zarađuje (naravno, kada je u pitanju investicioni kreditni rejting odgovarajućih hartija od vrednosti). Možda najbolji primer potiče iz regiona, gde se Slovenija sa kreditnim rejtingom A stabilno zadužila kroz desetogodišnje državne obveznice sa negativnom kamatnom stopom, što u prevodu znači da su investitori bili spremni da plate određeni novac na 10 godina da bi zauzeli poziciju u slovenačkim državnim obveznicama nominovanim u evrima. Realne bezrizične stope prinosa na državne obveznice sa kreditnim rejtingom počev od A, pa naviše, definitivno su dakle negativne. O rizicima ulaganja u rizičnu aktivu kao što su akcije možda najbolje govori primer sa početka teksta, iako treba napomenuti da je S&P500 na godišnjem nivou nadoknadio gubitak od
20-ak procenata sa početka krize iz marta meseca prošle godine i omogućio čak ukupan rast od oko 15% na periodu mart 2021 / mart 2020.
Zlato kao tradicionalni čuvar vrednosti i „sigurna luka“ u svakoj velikoj ekonomskoj krizi je dobilo na vrednosti i najveće centralne banke su povećale učešće zlata u svetskim deviznim rezervama. Naizgled neočekivano, bitcoin i celokupno kripto tržište su prešli tržišnu vrednost od hiljadu milijardi dolara. Pošto je tržište na kome je najlakše manipulisati i nemoguće je utvrditi fundamentalnu vrednost, čini se da su se veliki igrači na vreme pozicionirali, akumulirali kapital i stimulisali rast tržišta kako bi se zainteresovana publika uključila u utakmicu. Nafta se od globalnih roba pokazala isto kao vrlo volatilna aktiva koja je u jednom trenutku (maj 2020) na WTI berzi dostigla rekordno nisku cenu od 37 dolara, da bi se nakon toga u jednom talasu oporavila do cene od oko 60 dolara. Ono što je primetno u svim ovim globalnim aktivama je da se njihove cene, a samim tim i prinosi, direktno izražavaju u američkoj valuti i da time nose ozbiljan valutni rizik u valutnom ratu koji se vodi između američke i kineske valute. Rezultat tog globalnog valutnog rata se već ogleda u smanjenom učešću američke valute u svetskim deviznim rezervama, sa nedavnih 67% na rekordno niskih u poslednjih 25 godina 60%.
Upravo stoga, deluju zanimljivo pokušaji da se investira u globalne indekse obveznica i akcija i da se na taj način u dobroj meri umanji valutni rizik, a i iskoriste efekti međunarodne diversifikacije. Treba pri tome pomenuti dva interesantna globalna indeksa obveznica, VTABX koji je jedini koji je u poslednjih 25 godina ostvarivao prosečan godišnji pozitivan prinos od 0,3% do nekih 5%, kao i JP Morganov indeks državnih obveznica za brzorastuća tržišta (GBI-EM globalno diversifikovani indeks) u kome se nalaze na praćenju i srpske dinarske državne obveznice sa najavom da će u drugom ili trećem kvartalu biti uključeni u pomenuti indeks.
Ono što otežava sve investicione strategije danas je teškoća predviđanja budućih događaja na svim segmentima svetskog tržišta, velika volatilnost različitih oblika aktive i teškoća sa davanjem verovatnoća određenim scenarijima. Sve to se po pravilu održava u povećanju „premije za rizik“ od strane investitora, a samim tim su i zahtevane stope rizika veće. Čini se da više nego ikad rizik postaje sve bitniji faktor u donošenju odluka u konstruisanju investicionog portfolia. Naime, svi profesionalni investitori pokušavaju da se nađu na skali prinos / rizik i da izračunaju svoju zahtevanu stopu prinosa prilagođenu za rizik. Čini se da u vremenu globalnih turbulencija i velike neizvesnosti to nikada nije bilo teže.
Izvor: Bonitet.com / Svet osiguranja
Autor: Dr Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije
