Novootvorene firme u čitavoj regiji, pa i u Srbiji, uglavnom prežive ne samo prvu, već i nekoliko narednih godina. Međutim, skoro polovina njih nestane posle pete godine rada, ukazuju podaci PKS.
Sličan trend kao na Zapadnom Balkanu vlada i u Evropskoj uniji. Čak u nekim državama evropske porodice u proseku ima više kompanija koje se u prvih 12 meseci izbore sa brojnim izazovima i koji ugase firmu, pre nego što ozbiljnije i započnu posao.
Manje firme, do 50 zaposlenih, čine oko 99 odsto ukupnog broja preduzeća u EU i proizvode gotovo 30 odsto ukupne dodate vrednosti. Upravo u ovoj grupi prvu godinu poslovanja preživi četiri od pet preduzeća, odnosno stopa preživljavanja je 81 odsto, pokazuje publikacija Eurostata „Ključni podaci o evropskom biznisu“.
Najveća stopa firmi koje prežive prvu godinu poslovanja je u Grčkoj i Švedskoj, čak 97 odsto novonastalih preduzeća u njima uspe, a njih sledi Holandija i Belgija, sa oko 90 procenata. U Hrvatskoj prvu godinu preživi oko 89 odsto, u Severnoj Makedoniji 88,3, što je približno isti podatak kao i onaj za Srbiju.
Najteže je u Evropi firmama koje se osnivaju u Litvaniji, gde prvu godinu rada preživi tek nešto manje od 65 odsto njih, dok je procenat kompanija koje opstaju nakon prvih 12 meseci rada u Portugalu i Poljskoj oko 70 odsto.
Petogodišnja stopa preživljavanja je u EU, u proseku, oko 45 odsto, što znači da manje od polovine firmi koje su osnovane 2016. godine danas ne postoji. Najviše firmi koje preživi petogodišnje poslovanje ima u Švedskoj i Grčkoj, oko 60 odsto, dok je prosek za region Zapadnog Balkana nešto ispod 50 odsto.
Podaci Privredne komore Srbije pokazuje da čak 15 odsto firmi pet godina nakon osnivanja bude u stečaju.
Prema nedavnoj analizi koju je uradio portal Biznis.rs, koristeći podatke bonitetne kuće CompanyWall, najveći procenat blokiranih firmi u odnosu na ukupan broj aktivnih preduzeća, početkom aprila 2021. godine, bio je u Crnoj Gori (1,1 odsto), zatim Hrvatskoj (0,94 odsto), BiH (0,79 procenata) i Srbiji (0,77 odsto), dok je u Sloveniji svega 0,23 odsto.
„Podaci o blokadama u zemljama ovog regiona su uobičajna slika. To je verovatno i zakonitost u transformaciji koju prolaze naše privrede“, objašnjava za Biznis.rs prof. dr Ljubo Jurčić sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu.
Na jednoj strani su, kaže on, preduzetnici koji ulaze u posao sa željom, nekim interesima i nadom da će uspeti, bez iskustva i osnovnih znanja o poslovanju i o poslovnom okruženju, kao i promenama u tom okruženju.
„S druge strane, u izgradnji ekonomskog sistema, politika i institucija ima dosta lutanja, improvizacija pod pritiskom da se nešto brzo napravi. Često se podleže populističkim, ‘zdravorazumskim’ ekonomskim potezima, jer, kako se kaže, ‘to ste vi tražili’. Posledica takvog razvoja situacije je loša ekonomska politika, slabe institucije, slaba regulacija, nadzor i sporo i neadekvatno reagovanje kad stvari krenu krivim putem. Na primer, preduzeća rade u blokadi, ili budu u blokadi duže nego što to zakon dopušta i proces stečaja se kasno pokreće. Stečajni upravnici su više administratori nego poslovni ljudi ili krizni menadžeri. Uz to, stečajevi predugo traju“, napominje profesor Jurčić.
Uz sve to, ističe prof. Jurčić, najčešće su blokade i stečajevi u delatnostima u koje se relativno lako i ulazi, odnosno koje ne traže nikakva specifična tehnološka znanja, kao što su trgovina, ugostiteljstvo i neka vrsta građevine.
„U ovim delatnostima, pored nade da će uspeti, često ima i tzv. preduzetnika iz očaja, jer se na drugi način ne mogu zaposliti. Sve u svemu, moglo bi se reći, sve ovo su tipične situacije za ekonomije koje se grade i u toj izradnji manje ili više akteri lutaju“, zaključuje prof. Jurčić.
Izvor: Biznis.rs
