Da li je novac u privatnim penzijskim fondovima siguran?

Više od 200.000 građana Srbije novac ulaže u ukupno sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. Njima je povereno skoro 46 milijardi dinara, a na pitanje jesu li nam te pare sigurne, poznavaoci iznose nekoliko čvrstih argumenata koji govore da su privatni penzijski fondovi više nego dobar izbor za “štednju”.

Rizik je mali pre svega jer fondovi novac koji dobiju od građana ulaže u različita, ali veoma pouzdana sredstva – najčešće državne hartije od vrednosti i bankarske depozite. Prioritet se zapravo daje zaštiti imovine fonda u odnosu na zaradu, jer kako sagovornici “Blica” ističu – poenta fondova je sigurnost, a ne zarada, iako je ona u svakom trenutku “dobro došla”.

Mlade generacije praktično sve više se odlučuju za privatne penzije, odnosno članstvo u nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova, a kako bi deo svojih prihoda izdvajali kao štednju za starost. Svaki građanin ima izbor da li želi da se učlani i koliko da uplaćuje u dobrovoljni penzijski fond. Redovna penzija ni na koji način nije u vezi sa ovim ulaganjima.

Poslovanje dobrovoljnih fondova regulisano je zakonom i kontroliše ih Komisija za hartije od vrednosti, kao i Narodna banka Srbije. Najvećim delom novac ulažu u državne hartije od vrednosti koje zapravo predstavljaju i najsigurnije investicione instrumente. Trenutno je zakonom dozvoljeno da do 10 odsto imovine bude uloženo u inostrane hartije od vrednosti, međutim, do sada fondovi na tržištu Srbije nisu tu mogućnost u većoj meri koristili, objašnjavaju upućeni.

Takođe, fondovi depozite oročavaju i u različitim bankama, što zbog zaštite svoje imovine, što zbog zakonskog ograničenja da do pet odsto imovine fonda može biti uloženo u depozite kod jedne ili više povezanih banaka.

Kako za “Blic Biznis” ističe Snežana Ristanović, direktor Raiffeisen FUTURE Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, cilj investiranja je da se na siguran način obezbedi uvećanje imovine članova, odnosno njihova privatna penzija.

“U skladu sa tim najveći deo imovine se ulaže u državne hartije od vrednosti i to obveznice i zapise, 70 do 75 odsto”, ističe Ristanović.

Govoreći o ulaganju u akcije kompanija na domaćoj berzi, Ristanović kaže da Fondovi u Srbiji mahom ne ulažu, s obzirom na to da je domaće tržište kapitala još uvek nedovoljno razvijeno (plitko i nelikvidno). Da bi se značajnije povećalo ulaganje imovine fondova u akcije, neophodno je, dodaje ona, da se time postiže kvalitetnija diversifikacija ulaganja i poštovanje načela likvidnosti ulaganja.

“U cilju diversifikacije ulaganja, kao i zbog povoljnijeg kretanja kamatnih stopa na depozite kod banaka u odnosu na prinose na državne hartije od vrednosti, 20-25 od imovine naših fondova je uloženo u oročene depozite kod različitih banaka”, objašnjava Ristanović.