Evropu bi mogao da pogodi “cunami“ poslovnog neuspeha nakon što vlade okončaju programe pomoći od posledica pandemije, do sada vredne 1.500 milijardi evra, upozorio je Evropski odbor za sistemski rizik (ERCB), najviše telo finansijskog nadzora u Evropskoj uniji. Trenutna niska stopa nesolventnosti bila bi slična povlačenju mora pre udara cunamija, ocenili su supervizori.
“Prema najgorem scenariju odložene insolventnosti iznenada bi se materijalizovale i pokrenule recesijsku dinamiku, potencijalno uzrokujući dalje nesolventnosti“, navedeno je u izveštaju ESRB, prenosi EU Observer. Supervizori upozoravaju da opasnost od talasa nesolventnosti postaje velika, osim ako države članice EU ne pređu na podršku zajmovima, restruktuiranim dugovima za održiva preduzeća i ciljanim naporima da kompanije ostanu solventne.
ESRB je osnovan tokom finansijske krize 2010. godine, a čine ga službenici Evropske centralne banke i finansijski regulatori iz država članica, a njime predsedava predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde). U izveštaju ESRB navedeno je da su nefinansijske kompanije pod “ogromnim finansijskim pritiskom“ zbog pandemije Covid-19.
Politike poput moratorijuma duga, garancija za kredite i javne zajmove, sprečile su veliki talas nesolventnosti preduzeća, ali oslanjanje na ove šeme mogle bi pogoršati pitanje solventnosti, jer problematične kompanije akumuliraju više duga, prenosi RTE. Nivoi korporativnog duga porasli su u mnogim državama EU, a to prema oceni ESRB povećava rizik od velikog talasa nesolventnosti i dugotrajnog sporog oporavka.
U izveštaju je navedeno da bi vlade trebalo da se rukovode politikama koje pomažu kompanijama da se prilagode promenama, a ne da se vrate u “pretpandemisjku ekonomiju“. Takođe, vladama se sugeriše primena strožih pravila i prelazak na fokusiraniju podršku najteže pogođenim sektorima, i zaključuje se da interes javnih tela i banaka mora biti “usklađen“ i da će banke morati da snose neke od troškova.
Prema aprilskom izveštaju ECB četvrtina malih i srednjih preduzeća u Irskoj podložna je likvidaciji nakon završetka pandemije i povratka normalnih uslova nesolventnosti. Broj preduzeća koja podnose prijave za nesolventnost naglo je opao u većini evropskih zemalja nakon početka pandemije i ostao je neuobičajeno nizak do kraja godine.
Poredeći trenutnu nisku stopu nelikvidnosti sa morem koje se povlači pred cunamijem, ESRB navodi da prevencija podrazumeva da kompanije ne bi trebalo da izađu iz krize sa teretom duga zbog kojeg propadaju, nego da im se omogući da se prilagode trajnim strukturnim promenama nakon krize. Pored toga, treba izbeći finansiranje “zombi“ preduzeća, prenosi FT.
Umesto pružanja sveobuhvatne podrške svim kompanijama pogođenim merama zaključavanja, ESRB savetuje vladama da se usredsrede na davanje pomoći samo onim kompanijama koje bi mogle biti održive nakon ukidanja ograničenja. Neke države, kao Francuska, predložile su pretvaranje pojedinih zajmova pod državnom garancijom u bespovratna sredstva za pomoć malim preduzećima koja su najteže pogođena krizom.
Prema podacima ESRB kompanije su do sada uzele 435 milijardi evra kredita sa državnim garancijama širom Evrope, a promene privremenog okvira Evropske komisije za državnu pomoć omogućila je vladama da pretvore javne zajmove i garancije u bespovratna sredstva do određenog limita, kako bi pomogle preduzećima da prebrode krizu do kraja sledeće godine.
Izvor: Biznis.rs
