Beograđanin Nikola Mrkšić završio je Matematičku gimnaziju, dobio stipendiju za Kembridž, sa partnerima od investitora uspeo da skupi 30 miliona dolara, a čuveni “Forbs” ga je uvrstio na listu “30 mlađih od 30 godina u IT svetu na koje treba obratiti pažnju”.
Odmah posle studija Nikola je dobio posao prvog inženjera u startapu koji je razvijao napredne sisteme za dijalog, koji je zatim postao deo čuvenog “Epla”. U ovom timu proveo je dve godine, paralelno završavao doktorske studije, da bi zatim okupio kolege i otisnuo se u preduzetništvo osnovavši kompaniju “PolyAI”.
Konačno, uspeo je da skupi 30 miliona dolara od investitora koju veruju da će njegova kompanija naučiti kompjutere da razgovaraju s ljudima. A onda je sve to potvrdio i “Forbs”.
– Nije to ništa posebno, mada je bilo dosta poziva, više interesovanja, ali ne razmišljam o tome – skromno će Nikola Mrkšić.
Cilj je potpuno jasan.
– Nama je cilj da od “PolyAI” napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu i koja će biti deo vašeg svakodnevnog života. Zovete frizera, restoran, avio-kompaniju, gde god pričate sa korisničkom podrškom mi želimo da budemo deo tog razgovora – rekao je u razgovoru za RTS Nikola Mrkšić.
Na prvi pogled mnogima nije baš najjasnije čime se bavi ova kompanija.
– “PolyAI” je firma od pedesetak ljudi sa sedištem u Londonu i kancelarijama u SAD i Singapuru. Mi pravimo konverzacione sisteme, “voice assistant”, ne znam kako se to kaže na srpskom, recimo govorni automat, mada to zvuči kao nešto već prevaziđeno. To su sistemi koji se javljaju na telefon kada zovete korisničku podršku, bilo da zovete telekomunikacionu firmu ili banku ili ugostiteljski objekat i pravite rezervaciju ili se žalite na uslugu. Ili imate problem sa povezivanjem na internet i treba vam pomoć. U svakom od tih scenarija naš sistem se javi i razgovara sa vama isto kao što bi i veoma dobro obučeni operater u kol centru to radio, prenosi Blic.
Ovo nije nimalo lak zadatak jer ljudi imaju različiti akcenat, govorne mane, samo u Velikoj Britaniji postoji 67 poddijalekata engleskog jezika.
– U opštem slučaju ako biste pričali u dijalektu ili o nečem vrlo specifičnom, to nije problem koji je potpuno rešen. Ali ako razgovarate sa sistemom koji zna otprilike šta vi pokušavate da postignete, taj sistem zna šta da očekuje. Pa ako rezervišete mesto u restoranu, sledeće što ide je datum ili broj ljudi koji dolaze ili neko pitanje oko parkinga – ispričao je Nikola za RTS.
Ipak, kako dodaje, ljudi nisu potpuno isključeni.
– Naši sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobraćaja koji ide u kol centar. Ali u deset odsto slučajeva ili kada je reč o korisnicima koji pitaju neko veoma retko pitanje ili premijum korisnicima, njih čuvate za razgovor sa nekim od vaših najboljih operatera. Nije ideja zameniti ljude. Naši najuspešniji projekti do sada bili su sa firmama u kojima nije bilo dovoljno ljudi da urade neki posao.
Po njegovim rečima, trenutno su na dobrom putu.
