Crna Gora dobija stablecoin: Perper za veću likvidnost banaka i rast BDP-a

Inovativno rešenje u svetu plaćanja – stablecoin perper – predstavljeno je crnogorskoj javnosti u četvrtak, a prvi koraci primene očekuju se u sferi turizma, budući da Crna Gora kao destinacija može na ovaj način da istakne dodatnu prednost u odnosu na one zemlje sa sličnom ponudom u kojima ovakve povoljnosti ne postoje.

Stablecoin perper mogu da koriste svi – građani, turisti i privredni subjekti jednostavnom zamjenom evra. Ovakva konverzija sredstava naziva se tokenizacija, a vrednost koju će jedan perper imati uvek će iznositi jedan evro. Drugim rečima – ne postoji rizik od gubitka vrednosti u slučaju pada cene, kao što je to slučaj sa volatilnim kriptovalutama. Upravo zato se ova vrsta digitalnog novca naziva stablecoin, jer je njihova vrednost trajno vezana za postojeću fizičku valutu.

Ideja o kreiranju crnogorskog stablecoina nastala je pre tri godine kada su u potrazi za pametnom implementacijom blockchain tehnologije dva čoveka paralelno kreirala prve tokene. U pitanju su crnogorski naučnik koji radi u Nemačkoj Aleksandar Kapisoda i Ivan Joličić koji vodi kodni tim angažovan na ovoj ideji i koji je crnogorskoj javnosti upravo najavio finansijsko-tehnološku revoluciju.

Prvi u svetu na najsavremenijoj platformi

Perper će biti prvi stablecoin na svetu koji će upotrebiti najnoviju i najrevolucionarniju tehnologiju unutar blockchaina koja omogućava instant plaćanje. Ovo je od izuzetno velikog značaja, budući da se najveći problem plaćanja kriptovalutama odnosi na vreme čekanja da sredstva pređu od onoga ko plaća do onoga ko naplaćuje.

„Shvatili smo da nema bavljenja razvojem blockchain tehnologije ukoliko ne napravimo osnov za to“, kazao je Joličić Portalu Analitika.

Za crnogorsko i slična društva u nekom smislu može se reći da se zakasnilo sa digitalizacijom i uvođenjem savremenih, pametnih načina plaćanja, međutim, prema rečima sagovornika Analitike to uopšte nije mana.

„U svijetu tehnologije izostanak jedne faze razvoja ne mora da podrazumijeva i da je nemoguće uhvatiti korak s vremenom. Primjer kojim je to najjednostavnije ilustrovati su afričke zemlje u kojima nikada niko nije koristio fiksni telefon, ali danas svi koriste mobilne, pametne telefone. Jednostavno, ako se primijeni na pravi način, tehnologija nam omogućava ne samo da uhvatimo korak s vremenom, već i da pojedine procese razvijamo brže i naprednije nego što je to, na primjer, slučaj u nekoj razvijenoj zemlji u kojoj se mnogi i dalje oslanjanju na starija rješenja. U tom smislu Crna Gora ima ogroman potencijal i to što smo u nekim fazama razvoja kaskali za tehnološki naprednim zemljama ne znači da ih ne možemo sustići“, naglasio je Joličić.

On je istakao da je već od 2017. značajan deo vremena počeo da posvećuje kriptovalutama i blockchain tehnologiji, a već naredne godine rodila se ova ideja.

„Tada je i naš naučnik i inžinjer Aleksandar Kapisoda takođe došao na ideju da izda perper tokene, paralelno sa onim što sam ja radio. Obojica smo u tom trenutku bili bez neke konkretne ideje šta s njima da radimo, odnosno osmislili smo ih više iz namjere da vidimo kako bi sve to funkcionisalo. On je to uradio na Ethereum mreži, a ja na Ravencoinu. Tada smo se povezali i počeli intenzivno da komuniciramo kako bismo ovu ideju dalje razvijali. U startu se razmišljalo o kreiranju neke volatilne kriptovalute oko koje bi se u Crnoj Gori formirala zajednica zainteresovana za trgovanje. Međutim, u tom trenutku postojalo je više od 5.000 takvih kriptovaluta i ta ideja mi se nije činila naročito privlačnom, posebno ako uzmemo u obzir da je otprilike jedan odsto populacije tada bio zainteresovan za ovu materiju, tako da na 600.000 ljudi ne bi postojala mogućnost da se stvori stabilna mreža“, istakao je on dodavši da su upravo iz tog razloga odlučili da na jednoj od već razvijenih, najmoćnijih svjetskih mreža grade stablecoin.

Vrednost perpera nepromenjiva

Aktivnosti na razvoju stablecoina postaju sve intenzivnije širom sveta, međutim, deo javnosti i dalje nije detaljnije upoznat sa ovim konceptom s obzirom na to da je većina kriptovaluta ovog tipa još u fazi razvoja. Reč je o digitalnom novcu čija vrednost je fiksno vezana za vrednost neke postojeće fizičke valute, zbog čega je ne karakterišu cenovne varijacije, kao što je to slučaj sa volatilnim kriptovalutama, kakva je, na primer, bitcoin.

Prema rečima našeg sagovornika, biće emitovano onoliko perpera koliko bude uplaćeno novca za to, odnosno, korisnici će u željenom iznosu moći da razmijene svoje eure za perpere.

„Za sada ovaj metod funkcioniše uplatom na žiro-račun banke koji se za ovu namjenu koristi i to je moguće učiniti u svakom obliku u kojem se sredstva prenose sa jednog na drugi račun, odnosno uz korišćenje svih dostupnih bankovnih mehanizama uplate novca, a u toku je izrada sistema koji će u narednim mjesecima omogućiti da se dopuna računa na kojem su perperi obavlja direktnim korišćenjem platne kartice korisnika. Tim procesom se perperi u eure tokenizuju, tako da korisnik i dalje ima istu količinu novca na raspolaganju, samo uz nju u ovoj formi ima dodatne mogućnosti. Što više korisnika bude ulazilo u ovaj proces to će se na računu deponovati više sredstava“, ocenio je Joličić.

Prema njegovim rečima digitalni novac je izuzetno velika prednost u sektoru turizma, posebno u onim segmentima u kojima želimo visokoplatežne goste.

„Ljudi iz tog svijeta tragaju za prilikama u koje mogu da koriste inovativne metode plaćanja na koje su navikli. Zato je važno da uzmemo u obzir da postoji jedna prilično brojna grupa korisnika digitalnog novca koji su veliko bogatstvo stekli tako što su kupovali ili rudarili kriptovalute u vrijeme kada je njihova vrijednost bila neznatna i sada raspolažu ogromnim bogatstvom. Njihove navike i način života ukazuju na to da su i te kako spremni da posjete destinacije, kao i da posluju na tržištima na kojima se nude ove mogućnosti plaćanja. Polazeći od toga da je visokoplatežni turista onaj kakav je najpoželjniji na svim našim lokalitetima, ovo je idealna prilika da ih animiramo. Crna Gora za to ima izuzetno visok potencijal. Dugo smo govorili samo o potencijalu, a sada je već riječ i o nečemu za šta su stvoreni preduslovi“, naglasio je on.

Bezbedno i pouzdano plaćanje

Na pitanje koliko je ovaj način plaćanja bezbedan Joličić je odgovorio da će svaki korisnik koji se bude registrovao dobiti svoju adresu, kao i mogućnost da šalje sredstva samo na adrese koje su već verifikovane.

„To znači da ne postoji mogućnost da se sredstva nađu na nepoznatoj adresi, odnosno da budu otuđena i usmjerena na neku neželjenu, nepoznatu lokaciju, već isključivo iz digitalnog novčanika korisnika u digitalni novčanik subjekta kojem on želi nešto da plati“, pojasnio je on.

Mogućnost da svoje proizvode ili usluge naplate u perperu imaće, kako naglašava, svi privredni subjekti. Za prihvatanje ove vrste transakcija neće biti potrebna nikakva dodatna znanja i veštine u odnosu na one koje već postoje na svim kasama, bez obzira na to plaća li se gotovinom ili karticom. Međutim, uvođenje ovog načina plaćanja za trgovce, ugostitelje i hotelijere biće znatno jeftinije od uvođenja mogućnosti plaćanja karticom. Dakle, nije potrebna komplikovana procedura i nije reč o sistemu koji zahteva dodatne troškove. Nije potreban nikakav terminal, niti uopšte bilo kakav resurs, već samo uređaj na kojem je instalirana aplikacija – pametni telefon ili tablet.

„Ključna prednost Crne Gore za razvoj ovakve vrste digitalnog novca je u tome što je riječ o zemlji koja koristi euro, odnosno koja nema sopstvenu valutu, ali ni mogućnost da štampa euro, jer nije zvanično članica eurozone. Crna Gora je u tom smislu idealna i za testiranje stablecoina digitalnog eura zato što nije opterećena zakonskom regulativom i zato što je vrijednost eura koji je u opticaju u Crnoj Gori u monetarnom smislu zaista pokrivena realnom vrijednošću valute“, istakao je on.

Ono što se, kako dodaje, očekuje je da ovakav način transakcija ujedno donese i propratne efekte, među kojima je ključni doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda. Ovo je za očekivati jer ovakav način transakcija s jedne strane privlači investitore i visokoplatežnu klijentelu, a sa druge strane suzbija crno tržište jer izbacuje keš iz opticaja, čime eliminiše svaku mogućnost da se porez ne naplati ili da se transakcije ne evidentiraju.

„Način na koji razmjena eura za digitalni perper doprinosi rastu BDP-a je u povećanju likvidnosti banke na čiji račun se slivaju euri koje korisnici razmjenuju. Na osnovu količine koja se bude slivala za tri, šest ili više mjeseci banke će moći da izračunaju nivo likvidnosti i količinu sredstava kojima raspolaže za kreditiranje. Za kredite koji budu odobravani od tog trenutka banka se neće zaduživati na evropskom bankarskom tržištu, jer će u zemlji imati količine novca na raspolaganju u mjeri u kojoj korisnici budu razmjenjivali eure za perper. Naravno, uvijek će postojati oni koji će perper razmijeniti nazad u euro, ali uz svaku količinu sredstava u opticaju biće lako računati na dodatnu likvidnost, koja će kredite činiti povoljnijima, što je dodatna prednost za građane i privredu, a samim tim i za državni budžet“, poručio je Joličić.

Uvođenjem ove tehnologije u crnogorski sistem plaćanja preskače se jedan korak digitalizacije finansija koji je Crna Gora u prethodnom periodu propustila da uvede.

„Više ne postoji potreba da implementiramo tehnologiju beskontaktnog plaćanja, jer je u ovoj fazi besmisleno kupovati postojeće licence i reciklirana rješenja sa onih tržišta koja i sama prelaze na blockchain, kada možemo direktno da se usmjerimo ka toj tehnologiji, čime ćemo ujedno i omogućiti crnogorskoj programerskoj zajednici da radi u toj sferi“, pojasnio je sagovornik Analitike.

Perper u knjigovodstvu

Kada je reč o knjigovodstvu, Joličić najavljuje da neće biti nikakve potrebe za transformacijom ni u toj sferi, jer se mogu koristiti ustaljeni sistemi i postojeće opcije koje važe za korišćenje kartica. Privredni subjekat koji sakupi određenu količinu perpera moći će da zahteva isplatu u evrima.

Za knjigovodstvo ne bi trebalo ni da bude komplikovano ni ukoliko zaposleni u preduzeću koje naplaćuje proizvode ili usluge u perperu na taj način prima i platu, jer ne postoje prepreke da se ta sredstva tretiraju na isti način kao i fizička valuta, pojašnjava Joličić. Sve što važi za transakcije u evrima važi i kada je reč o perperu, odnosno, na jednak način se obračunavaju porezi, takse, naknade i i slično.

„Osim ovoga daćemo i neke prijedloge za regulaciju digitalne imovine u Crnoj Gori. Neke zakone je potrebno dopuniti, a u sisteme uvesti nove šifre djelatnosti, kako bi i bankama bilo jednostavnije da kompanije koje budu željele da razvijaju biznise sa svojim digitalnim valutama prepoznaju i tretiraju na adekvatan način“, naglasio je on.

Upitan da pojasni na koga se preliva trošak kreiranja i uvođenja ovog stablecoina, pojasnio je da je perper pokriven je sredstvima koja su kroz EU projekte obezbedili doskorašnje Ministarstvo nauke i ADP Zid. Ubuduće će, kako najavljuje, operativni troškovi biti pokrivani kroz sredstva koja će se obezbediti od subjekata čiji se oglasi budu prikazivali unutar aplikacije, jer se na ekranu ispod dela koji služi za upravljanje transakcijama nalazi i poseban prostor za to. Operativni troškovi su, kako ističe, minimalni, za razliku od drugih sistema, tako da nije zamišljeno da cenu transakcija tokenizovanja evura u perpere plaćaju korisnici.

„U perspektivi očekujemo i da država, odnosno Centralna banka Crne Gore izda nacionalni stablecoin koji bi mogao da se koristi na kripto berzama kao sredstvo poravnanja, odnosno da zamijeni stabilni dolar, koji se već koristi“, zaključio je sagovornik Analitike.

Digitalna valuta perper omogućiće na crnogorskom tržištu inovativan način plaćanja, a osim brzog i bezbednog načina obavljanja transakcija imaće i brojne pozitivne efekte, među kojima su ključni dodatna prednost u promociji zemlje kao pametne turističke destinacije, doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda i povećanje bankarske likvidnosti, zahvaljujući kojoj će kreditiranje privrede i građana postajati povoljnije.

Programerski tim maksimalno posvećen

Kodni tim kojim koordinira Joličić čine programeri Savo Lekić, Velimir Ivanović, Marko Mašanović i Petar Nikić. Dragoceno iskustvo angažovanja na izradi perpera omogućilo im je uvid u rad na stvaranju stablecoina na blockchainu na praktičan način, budući da se ova oblast samo na taj način može upoznati.

Ovaj tim ocenjuje da su ljudi iz Crne Gore apsolutno sposobni da razumeju ovu tehnologiju, a uz uvođenje digitalnog perpera, koji često vole da nazovu „pokaznom vežbom“ imaju, kako dodaju, praktičan način da se upoznaju sa nečim što je proizvedeno za lokalne potrebe, a što će im omogućiti da nadgrađuju svoje znanje i budu konkurentni na globalnom programerskom tržištu.

„U IT svetu najdeficitarniji kadar su programeri, a u svetu programera najdeficitarniji kadar su blockchain programeri. Drugim rečima, ko god se bude obučavao za ove poslove ne samo da će imati mnoštvo prilika za rad, već će biti i izuzetno dobro plaćen“, pojasnio je Joličić.