Najgluplja priča sa finansijskih tržišta ove godine?

Mnoge od najvećih priča 2021. godine činile su se glupima.

Deonice Gejmstopa eksplodirale su iz razloga koji nemaju veze s poslovanjem, padajući nakon što je aplikacija za trgovanje deonicama onemogućila svojim klijentima trgovanje tim prilično popularnim vrednosnim papirima, pa je kasnije njihova cena ponovo porasla, piše portal Slejt (Slate).

Nešto što se naziva SPAC postalo je standard u svim spajanjima i preuzimanjima. Šta je SPAC? Manje-više to je prazan ček unutar školjke, piše hrvatski portal Indeks (Index). Ali onda se uključuju Aleks Rodrigez ili Pol Rajan i odjednom kompanija posebne namene za preuzimanje (special purpose acquisition company) navodno vredi 300 miliona dolara. Nešto što se zove nezamenljivi token (non fungible token) omogućio je da se ni po čemu posebni delovi interneta prodaju za velike svote, od snimka Lebronovog zakucavanja koju možete videti na Jutjubu (208.000 dolara), preko skrinšota novinske kolumne (560.000 dolara), do JPG zapisa nekog umetničkog dela (69 miliona dolara). Osim toga, veliki brod je zapeo u kanalu uzrokujući milijarde dolara problema s dostavom.

Sve je to bilo bizarno, ali gledano retrospektivno nije bilo baš glupo. Te priče imaju određenu jednostavnost. Gejmstop je naglo procvetao jer je gomila ljudi shvatila da će, ako kupuju nešto iznova, cena rasti. NFT je kapitalizovao večnu ljudsku želju za posedovanjem nečeg ekskluzivnog, čak i ako to izgleda kao jedna od bezbrojnih verzija te iste stvari. Čak i SPAC-ovi samo slede američku tradiciju da se ljudi razbacuju novcem zato što su bogati, kul ili dobro umreženi. I saga o Sueskom kanalu ima neposredan smisao. Velika stvar je zapela, a novac je prestao da se kreće.

Zapravo, najgluplja finansijska priča godine dogodila se tek ovih dana, kad se nešto – za šta većina nas nikada nije čula – urušilo i za sobom u blato povuklo neke od najcenjenijih svetskih finansijskih institucija. Nagla propast Archegos Capital Management-a jedna je od najneprijatnijih finansijskih priča poslednjih godina, ne samo za nekolicinu banaka nego i za celi finansijski i upravljački sistem, koji zaista nije smeo da dopusti da se dogodi išta od toga. Potrebno je dosta malverzacija da bi divovske banke 2021. godine učinile nešto zbog čega će neutralni posmatrač pomisliti kako je zaista šokantno da su to učinile. Ali život je pun iznenađenja, ističe portal Slejt.

Da bismo shvatili koliko je ova priča apsurdna, mogli bismo započeti 2012. godine. U to vreme Bil Vang bio je upravnik portfelja Tiger Asia Management-a, hedž fonda koji je osnovao. Te se godine Vang izjasnio krivim za trgovanje na osnovu povlašćenih informacija i pristao na novčanu kaznu od 44 miliona dolara, koju mu je izreklo američko regulatorno telo Komisija za vrednosne papire i berzu (SEC). SEC je rekao da su Vang i njegova kompanija šortovali, odnosno prodali deonice triju kineskih banaka na osnovu povlašćenih informacija. Dakle, pozajmljivali su te deonice, prodavali ih skupo i potom ih nameravali otkupiti po nižoj ceni i zaraditi na razlici.

Međutim, to nije bilo samo povlašćeno trgovanje. Prema SEC-u, Vang je takođe dobio privatne deonice uz značajan popust od tržišne cene, što mu je omogućilo da na nezakonite načine zaradi još više. SEC je takođe rekao da je Vang “pokušao manipulisati cenama deonica kineske banke kojima se trguje na burzi, a u kojoj su Vangovi hedž fondovi imali značajne šort pozicije, tako što su gubili na transakcijama u pokušaju da snize cenu deonica i povećaju vrednost svojih šort pozicija”.

Sve je to omogućilo Vangu i njegovom fondu da od svojih investitora prikupe više naknada za upravljanje. Mnogo je uglađenih lopova koji visoko ciljaju, ali na osnovu SEC-ovog opisa Vangovih postupaka, on je bio trostruki dobitnik finansijskih prevara, trgovac povlašćenim informacijama koji je dobio nepoštene tržišne popuste i pokušao manipulisati cenama na druge načine. Kad bismo živeli u funkcionalnijem i pravednijem društvu, zbog takvih prestupa bio bi mu doživotno zabranjen pristup berzi, ocenjuje navedeni portal.

Naravno, mi ne živimo u takvom društvu. Vang je zatvorio svoj hedž fond i pokrenuo porodičan biznis, koji funkcioniše poput hedž fonda, ali upravlja imovinom jedne ili nekoliko bogatih porodica. U teoriji, porodičan posao pruža problematičnom trgovcu manje mogućnosti da našteti drugima jer se ne igra novcem klijenata.

U slučaju Vangovog Archegos Capital Management-a, to nije bilo tako. Vangov biznis imao je dovoljno novca i dovoljno imovine da može da utiče na tržišta i da može mnogim drugim ljudima stvoriti probleme. Nešto od toga bilo je zato što je Vang vrlo bogat, ali čini se da je glavni problem u tome što su neke velike banke pregledale njegovu biografiju finansijskih prestupa, zatim pogledale u njegove duboke džepove i odlučile: “Da, želimo da poslujemo s tim tipom.”

Među bankama koje su Vangu omogućile kreditne linije bile su japanska Nomura, švajcarski Credit Suisse, te Goldman Sachs i Morgan Stanley s Vol strita. Još 2018. godine Goldman je držao Vanga na crnoj listi i nije želeo da posluje s njim, navodi Blumberg. Ali u jednom je trenutku Goldman ukinuo tu zabranu. Možda je to bilo zato što je Vang pokazao da se reformisao i da ne predstavlja rizik za tržišta ili Goldmanovo poslovanje. Ili je to možda zato što je banci bilo stalo do prikupljanja naknada za upravljanje, bez obzira na rizik za vlastite interese ili druge investitore. Možda nikad nećemo saznati.

Vang je ove banke koristio da bi se kladio na cene nekih konkretnih deonica. Među njima su bili ViacomCBS, Discovery i kineska tehnološka kompanija Baidu. Značajan deo Vangove imovine bio je u zamenama, pisao je Njujork tajms, što je moglo da prikrije i Vangov identitet i veličinu njegovih udela u određenim deonicama. Kako je objasnio Forbs, kad je reč o zamenama, odnosno razmeni finansijskih instrumenata, poslovne strane mogu međusobno prilagoditi trgovinu i izbeći neke federalne regulatorne zahteve. Tajms veruje da su banke poslovale s Vangom, a da pritom nisu znale da druge banke sklapaju iste poslove.

Ipak, pokazalo se da su slobodne ruke koje su ove banke dale Vangu zapravo problem. Deonice ViacomCBS-a držale su se dobro pa je kompanija pokušala da izda tri milijarde dolara novih deonica. No, uticajni istraživač tržišta objavio je izveštaj u kojem stoji da deonice ViacomCBS-a zapravo vrede mnogo manje, odnosno ne 85 dolara, za koliko ih je kompanija prodavala, nego samo 55 dolara. Izveštaj je zastrašio investitore, izazvao rasprodaju i snizio cenu deonica. To su bile loše vesti za svakog ko je imao gomilu deonica ViacomCBS-a, poput Archegos Capital-a.

Kad neko trguje s marginom, s pozajmljenim novcem, ponekad mora da zadrži određenu količinu kolaterala kako bi zadovoljio svoje zajmodavce. Ako vrednost deonica padne, investitoru treba više kolaterala. Ako ga nema, pokreće se poziv za marginom, pri čemu zajmodavac može da zahteva rasprodaju deonica kako bi investitora vratio u okvire marginalnih zahteva. Vol strit džurnal izvestio je da su razne Archegos-ove banke, uključujući Credit Suisse, Nomuru, Goldman Sachs i Morgan Stanley, imale sastanak na kojem se razgovaralo o tome kako efikasno ukinuti pozicije porodičnog biznisa. No, čini se da dve američke banke nisu imale previše strpljenja. Goldman i Morgan Stanley brzo su ograničile svoje gubitke prodajom deonica Archegos-a, pre nego što je veličina prodaje dovela do još većeg pada cena deonica.

Nomura i Credit Suisse su ostali u škripcu. Nomura je rekla da bi mogla da izgubi čak dve milijarde dolara zbog “transakcija s američkim klijentom”. Gubici Credit Suissea nisu jasni, ali banka je rekla da bi mogli biti “vrlo značajni i uticati na rezultate u prvom kvartalu”. Cene deonica obeju banaka naglo su pale. Još apsurdnijim se čini to što se sve dogodilo danima pre kraja prvog kvartala.

Archegos je navodno bio izložen prema najmanje osam deonica koje su samo u petak izgubile ukupno 35 milijardi dolara tržišne vrednosti, javlja Biznis insajder. Kada je marginalni poziv u porodičnom poslu doveo do prodaje imovine vredne oko 30 milijardi dolara, od čega je samo oko 10 milijardi predstavljalo vlastiti novac, te su deonice uhvaćene u unakrsnoj vatri. Neke su se u međuvremenu malo oporavile, iako ViacomCBS-ov grafikon vrednosti deonice izgleda poput litice. Svako ko poseduje bilo koju od tih deonica, a mnoge od njih su uobičajene deonice zvučnog imena koje može držati bilo ko, okupao se u znoju zbog Archegos-a. Bezbroj ljudi moglo je da oseti učinak ovih događaja.

Slejt ovde ponovo iznosi svoju tezu da je propast Archegos-a najgluplji finansijski događaj cele godine. U njemu učestvuju hiljade ljudi, kao i nekoliko kompanija, koje velike gubitke preuzimaju ne zato što su učinile bilo što loše, nego zato što se nekolicina velikih banaka odlučila kladiti na sumnjivog trgovca vrednosnim papirima s prevarantskom istorijom. Nekoliko je banaka zaoštrilo krizu kada su, da bi se pokrile, brzo prodale svoje udele i napustile svaku ideju urednije likvidacije.

Sve je to nečuvenije nego kad je gomila ljudi na internetu odlučila da poveća cenu određene deonice ili kad neko potroši 10.000 dolara na snimak NBA utakmice ili bilo šta drugo što će nam doneti 2021. godina. Ako iz ove priče proizlazi išta pozitivno, onda je to da se grupa bankara može gadno opeći na nekome ko je pre manje od deset godina uklonjen s tržišta zbog trgovanja na osnovu povlašćenih informacija i nekome ko nikad više ne bi smeo da bude pouzdani partner. Ako je to tako, onda bilo ko od nas može da napravi sve što mu padne na pamet. Možda čak možemo donositi odluke u investicionim bankama, zaključuje Slejt.

Izvor: B92