Pre otprilike godinu dana, neposredno nakon izbijanja pandemije korona virusa, više od 400.000 naših gastarbajtera vratilo se u Srbiju. Mnogi su ostali bez posla, a bilo je i onih koji su trenutnu pauzu zbog “zaključavanja” iskoristili da na kratko dođu kući, nadajući se brzom povratku.
Tada su najjače ekonomije evrozone, koje su i najveći partneri srpske privrede, bile značajno pogođene krizom, a u Nemačkoj i Austriji, gde živi i radi oko 750.000 srpskih građana, privreda je stajala više od dva meseca. Nezaposlenost je u tom periodu povećana na više od 10 procenata, pa su samo u Nemačkoj vlasti očekivale tri miliona nezaposlenih.
Danas, godinu dana kasnije, mnoge zemlje su zahvaćene trećim talasom korone, najnoviji lokdaun pogađa privrede širom sveta, a pojedine zemlje poput Nemačke, produžavaju ga i za nekoliko meseci. U najjačim evropskim ekonomijama praktično je malo dobrih vesti što prilično iznenađuje imajući u vidu njihovu snagu i veličinu, prenosi Blic.
“Situacija je trenutno malo bolja od očekivane, ali daleko od dobre. Jedan broj naših ljudi u inostranstvu je ostao bez posla i sumnjam da će se brzo vratiti na svoja radna mesta, jer je, na primer, u nemačkoj industriji jako loše stanje. Najnoviji podaci pokazuju da je značajan pad zabeležen pogotovo u automobilskoj industriji, čak veći nego u vreme kriznih godina 2008. i 2009. Nemačke prognoze ne kažu da će se ovo brzo završiti”, ocenjuje u razgovoru za “Blic Biznis” profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
Nemačka bi mogla ostati “zaključana” do sredine juna, prenose mediji pozivajući se na signale koji dolaze iz nemačke vlade. “Tagešspigel” prenosi da je šef kabineta nemačke kancelarke Helge Braun tokom jednog sastanka sa pokrajinama jasno stavio do znanja da vlada polazi od daljeg zaoštravanja epidemiološke situacije, koje bi moglo trajati još šest do osam nedelja, pa se zaključuje da Berlin računa da će mere zaključavanja ostati na snazi do kraja maja ili sredine juna.
Ipak, vodeći nemački instituti za ekonomska instraživanja predviđaju u svom zajedničkom prolećnom izveštaju rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje od 3,7 odsto za tekuću godinu i 3,9 procenata za 2022.
“Obnovljeni lokdaun će odložiti ekonomski oporavak, ali čim rizici od širenja infekcija budu zauzdani, pre svega putem vakcinacija, krenuće snažan privredni oporavak, pri čemu će se ekonomija verovatno vratiti na normalan nivo proizvodnje početkom naredne godine”, navodi IFO institut.
Tračak nade za srpske gastarbajtere predstavlja ocena u izveštaju da će i zapošljavanje verovatno uhvatiti zamajac, s obzirom na očekivano ublažavanje ograničenja. Nemački instituti predviđaju da će zaposlenost u proseku porasti za 26.000 novih radnika tokom 2021. godine, a naredne godine za dodatnih 539.000, pri čemu će pretkrizni nivo biti dostignut u prvoj polovini godine. Istovremeno, očekuje se oštar pad nezaposlenosti sa postupnim ukidanjem mera za kontrolu zaraze.
Podseća se i da postoje znaci da će se Nemačka suočiti sa dalekosežnom demografskom tranzicijom u godinama koje dolaze. Ukupna radna snaga će opadati pošto generacija rođena posle Drugog svetskog rata (bejbi-bum) dostiže starosnu granicu za penziju, što za posledicu ima nagli porast udela starijih u opštoj populaciji.
U Austriji je broj nezaposlenih u martu opao, ali je i dalje ostao na veoma visokom nivou, pokazuju podaci tamošnjeg Ministarstva za rad. Krajem marta ukupno je 457.817 osoba bilo prijavljeno birou rada, što je za 104.705 manje nego u martu prošle godine. Stopa nezaposlenosti je 9,4 odsto, što je 1,3 procenata manje u odnosu na februar i 2,9 odsto manje u odnosu na mart 2020.
Poređenja radi, pre krize, u martu 2019. bilo je oko 369.000 nezaposlenih.
Ministar rada Martin Koher ukazuje da dugoročno može doći do boljeg stanja na tržištu rada tek kada mere zaključavanja budu ukinute.
“U Austriji je još više naših ljudi, koji su tamo zaposleni uglavnom u uslugama, građevini i slično. Informacije koje ja imam su da situacija tamo nije baš najsjajnija i znam da su se mnogi naši gastarbajteri, pa čak i studenti vratili u Srbiju. Cene su prilično visoke, a posao stoji, nema čak ni ljudi na ulicama, jer su propisi prilično strogi”, kaže profesor Ljubodrag Savić.
Dosta naših ljudi radi i u Velikoj Britaniji, čija je ekonomija u februaru zabeležila rast od 0,4 odsto nakon oštrog pada prethodnog meseca, pošto je brzina kampanje vakcinacije protiv kovida-19 podigla samopouzdanje privrednika u pogledu oporavka od pandemije.
Britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS) saopštila je da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio vođen povećanjem industrijske proizvodnje od 1,3 odsto i skokom građevinarstva od 1,6 procenata, prenosi agencija AP.
Engleska je u ponedeljak zvanično okončala treći nacionalni lokdaun ponovnim otvaranjem teretana, frizerskih salona i prodavnica neegzistencijalne robe. Kafane i restorani su takođe ponovo otvorili vrata gostima, ali samo za pružanje usluga na otvorenom.
Britanski BDP je i dalje za 7,8 procenata manji nego u februaru 2020, ali se polako oporavlja od lanjske najgore recesije u poslednjih 300 godina, pa i analitičari prognoziraju da bi moglo da dođe do blagog rasta zaposlenosti.
Srpski gastarbajteri su u godini pandemije svojim porodicama u zavičaju poslali za petinu manje para. Oktobarski izveštaj Svetske banke ukazuje na tendenciju naglog pada priliva deviznih doznaka u Srbiju za 20 odsto u 2020. godini.
S obzirom na to da je srpska dijaspora u matičnu državu 2019. godine poslala više od 4,2 milijarde dolara, za 2020. se mogla očekivati “pošiljka” vredna više od 3,3 milijarde dolara.
