Zemlje Istočne Evrope već duže vreme trese prava zlatna groznica. Dok je Srbija donedavno bila lider u regionu po zlatnim rezervama, sa vlasništvom od 36 tona plemenitog metala, Mađarska je u martu utrostručila svoje rezerve, te sa 94,5 tona postala jedna od tri zemlje sa najvećim zalihama zlata u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Poljska je, recimo, pre nekoliko godina iz Engleske centralne banke povratila 100 tona svog zlata. Takvi potezi država ne bi trebalo da iznenađuju imajući u vidu da zlato predstavlja sigurnost, naročito u izazovnim vremenima. Kako analitičari tvrde, ovaj plemeniti metal služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, a sada se pojačana kupovina može dovesti u vezu i sa korona-krizom, prenosi Blic.
Iz centralne banke Mađarske, navode da je povećanje zaliha zlata nastavak dugoročne strategije usvojene 2018. godine, kada su zlatne rezerve uvećane deset puta, sa 3,1 tone na 31,5 tona, nakon čega su ostale na tom nivou više od dve godine.
Oni su takođe napomenuli da je pojačana kupovina poluga povezana sa novim rizicima koji proizilaze iz pandemije korona virusa.
Isti trend je prisutan i na Balkanu. Dok Srbija deluje proaktivno, kupovinom zlata pripremajući se za negativne šokove, neke naše komšije svoje zlato daju na zalog za kredit, dok pak neki već 20 godina nemaju trunku zlata u rezervama.
Podaci World Gold Councila (Svetskog saveta za zlato), najpreciznije baze informacija o rezervama po državama, pokazuju da je Srbija lider u regionu.
Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2013. godine zlatne rezerve su povećane količinski za 20,7 tona, tj. one su i više nego udvostručene, a vrednosno za preko milijardu evra, tačnije 1,1 milijardu, te su sa tog aspekta one gotovo utrostručene.
Samo su u poslednje dve godine rezerve uvećane za 12 tona zlata (devet tona je kupljeno u oktobru 2019. godine, a tri tone su kupljene u novembru 2020. godine).
“U oktobru 2019. smo na međunarodnom tržištu kupili devet tona zlata, dok smo u novembru 2020. kupili još tri tone. Međutim, Narodna banka Srbije kontinuirano kupuje zlato najvišeg kvaliteta i po tržišnim cenama i iz domaće proizvodnje. Ukupne devizne rezerve u zlatu, prema poslednjim podacima iznose 36 tona, vrednosti oko 1,7 milijardi evra (što je oko 12 odsto deviznih rezervi)”, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Oni dodaju da je povećanje zlata relativno ravnomerno raspoređeno sa aspekta njegovog porekla, tj. da se 42 odsto zlata nabavilo otkupom iz domaće proizvodnje, dok je 58 odsto kupljeno na međunarodnom tržištu.
Drugo mesto na Balkanu zauzimala je Severna Makedonija, koja ima 6,8 tona zlatnih rezervi. Zatim slede Slovenija sa 3,17 tona i Bosna i Hercegovina sa 2,98 tona, te Crna Gora sa 1,09 tona. Na poslednjem mestu je Hrvatska koja je sve voje zlatne rezerve, prema podacima Lidera, rasprodala još 2001. godine.
Crnogorske rezerve zlata, koje su nasleđene od nekadašnje SFRJ, nisu povećane ni za gram i ne nalaze se u zemlji. Naime, one su 2017. godine po treći put založene za kredit kod Credit Suisse banke. Tamo će ostati do 2027. dok se zajam ne otplati, jer je uzet na deset godina.
“Zlatne rezerve založene su za kredit u iznosu od 78 miliona evra, zaključen sa Credit Suisse AG London u aprilu 2017. Kreditni aranžman je podeljen u dve tranše, jedna u iznosu od oko 48 miliona, a druga 30 miliona evra i kao kolateral su založene ukupne državne rezerve zlata”, rečeno je ranije iz crnogorskog Ministarstva finansija.
Hrvatska je svoje poslednje zlatne rezerve prodala još 2001. godine.
Hrvastka Narodna banka je tada odlučila da proda 13,127 tona zlatnih rezervi po tadašnjoj ceni od 272 dolara po unci, što je državi pribavilo oko 115 miliona dolara. Ostatak zlatnih rezervi je “otišao” 2005. godine po ceni od 496 dolara po unci, pri čemu je Hrvatska zaradila oko 31 milion dolara.
Da su te rezerve sačuvali, one bi danas vredele oko 735 miliona dolara.
Zlato u Srbiji predstavlja i devizne rezerve, a prema podacima Narodne banke Srbije, učešće zlata u deviznim rezervama trenutno iznosi 12 odsto ukupnih rezervi.
Ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok ono uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
Međunarodna rejting agencija Fitch predviđa da će cena zlata ove godine pasti sa 1.734 na 1.600 dolara za uncu, a 2022. godine smanjiti se na 1.400 dolara “zbog povećane potražnje usled investicijskih tokova i kupovine od centralne banke”.
Agencija za rejting je objavila da očekuje da će cene zlata pasti na 1.200 američkih dolara po unci do 2023. godine, piše RT.
Cena unce zlata je u petak 09. aprila iznosila 1.741,20 dolara po unci.
