Od 18. marta 2020. do 18. marta 2021. milijarderi širom sveta su uvećali svoje bogatstvo za 4 triliona dolara, stoji u rezultatima studije Instituta za političke studije (IPS), prenosi portal Biznis Insajder.
2.365 milijardera širom sveta su uvećali svoje bogatstvo za 54 odsto, i ono sada iznosi 12.39 triliona dolara. Najbogatijih 20 milijardera uvećalo je svoj kapital za 742 milijarde, tj. uvećali su svoj kapital za 68 odsto.
Prema izveštaju Oksfama, koje je pratilo dobitke svetskih bogataša do 31. decembra 2020. oni su uvećali svoje bogatstvo za 3.9 triliona tokom pandemije. Ova količina novca bi mogla da otplati vakcinaciju čitavom svetu i momentalno reši problem globalnog siromaštva. U izveštaju stoji da oporavak za one koji se nalaze na dnu lestvice raspodele društvenog proizvoda mogao da potraje čitavu deceniju, ako ne i više, s’ obzirom na činjenicu da je između 200 i 500 miliona ljudi skliznulo ispod donje granice relativnog siromaštava u 2020. godini.
U jednom od Oksfamovih izveštaja, jedno od potencijalnih rešenja problemu svetske ekonomije i stvaranju “boljeg sveta” je uvođenje poreza na bogatstvo, prenosi Biznis Insajder.
Istraživanje IPS-a pokazalo je da američki milijarderi imaju u svom vlasništvu nešto manje od trećine ukupnog svetskog bogatstva. Ali porez na bogatstvo, kao onaj koji je predložila američka senatorka Elizabet Voren, gde bi domaćinstva koja ostvare neto prihode u vrednosti većoj od 50 miliona dolara plaćala porez od 2 odsto, a ona sa neto vrednosti prihoda većom od 3 milijarde plaćala porez od 3 odsto, bi svakako prikupio 120 milijardi dolara godišnje.
Od kraja 2019. do kraja 2020. godine najbogatijih 1 odsto u americi su uvećali svoje bogatsvo za 4 triliona dolara, dok je najsiromašnijih 50 odsto uvećalo svoje bogatstvo za 2,49 triliona do kraja 2020. godine.
Bilo kako bilo, porez na bogatstvo u Americi je daleko od uspostavljanja. Novi paket ulaganja u infrastrukturu, američkog predsednika Džoa Bajdena je uparen sa pratećim rastom poreza. Ovaj rast poreza bi targetirao samo korporacije, povećavajući korporativne poreze sa 21 odsto na 28 odsto, sa nastojanjem da se napravi globalna minimalna poreska stopa od 21 odsto.
Bogataši su, za sad, ponovo “izbegli metak”, jer njihova privatna bogatstva nisu pogođena ovom regulativom. Sa druge strane, Bajdenova administracija je izjavila da želi da poveća poreze domaćinstvima koja prihoduju 400.000 dolara godišnje i više.
Otvoren sam za druge ideje, dokle god one ne uključuju oporezivanje građana koji prave manje od 400.000 dolara, izjavio je Bajden u svom govoru kojim je predstavio paket ulaganja u infrastrukturu.
