Šta je to što razlikuje mala i srednja preduzeća od startapa?
“Pojam startap se često koristi na pogrešan način i to u celom svetu, ne samo u Srbiji. Kada kažu ‘startap’, ljudi obično misle na bilo koju kompaniju u početnoj fazi poslovanja. U realnosti, startap ima svoje specifičnosti i bitno se razlikuje od malog ili srednjeg preduzeća “, rekao je Nebojša Đurđević, direktor Inicijative “Digitalna Srbija”, na nedavno održanom MSP onlajn forumu.
On dodaje i da možda zbunjuje to što, recimo, kompanije sa hiljadama zaposlenih koje postoje već nekoliko godina mogu da budu startapi, dok neka novootvorena preduzeća sa pet zaposlenih, nikada nisu bila, niti ikada mogu postati startap.
“Mnogi se pitaju i kako je moguće da su neki najperspektivniji i najpoznatiji tehnološki startapi na svetu i dalje ispod praga u kome se ostvaruje profit? Moguće je i to upravo zbog specifične poslovne strategije svojstvene startapima. Na primer, kompaniji Tviter je trebalo čak 12 godina da postane profitabilna, ali to nikako nije značilo da je reč o neuspešnoj kompaniji jer je njena vrednost vrtoglavo rasla i posle sedam godina je postala javno preduzeće sa akcijama izlistanim na berzi”, zaključuje Đurđević.
Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba, navodi 10 ključnih razlika između MSP i startapa:
Inovacija — da bi kompanija bila startap mora da donosi nešto potpuno novo na tržište, ili da iz osnova menja kako je nešto funkcionisalo do sada.
Tehnologija — koja startapima omogućava da uopšte postoje nasuprot malih i srednjih preduzeća gde to nije neophodni uslov.
Domet i brzina rasta — MSP idu utabanim stazama sa poznatim poslovnim modelima i pristupu tržištu, sa ciljem da što pre postanu profitabilni. Startapi, sa druge strane, od početka teže brzom rastu i osvajanju velikih, globalnih tržišta.
Profit i finansiranje — suprotno onome što smo učili na fakultetima, filozofija startapa će biti “sve vreme otkrivam i validiram na koji način ću zarađivati, ali postoji neko ko će u tome da me podrži” – investicioni fondovi.
Apetit za rizikom — je manji u malim i srednjim preduzećima. Dok u proseku u prve tri godine propadne jedan od tri MSP, čak devet od deset startapa ne dočeka svoj treći rođendan. Astronomski uspeh koji taj svaki deseti startap ostvari dovoljna je motivacija da se startap i pokrene.
Izlazna strategija — tipično je da mala i srednja preduzeća ostanu u porodici ili da ih eventualno veći brend akvizira, dok startapi od samog početka planiraju na koji način će izaći na berzu ili postati deo sistema neke velike kompanije.
Resursi potrebni za rast — kod MSP rast povlači rast operacija i broja zaposlenih, dok su daleko manji dodatni resursi potrebni za rast jednog startapa.
“Digitalno rođenje” — filozofija jedne nove, digitalne generacije karakteriše svaki startap, dok MSP pripada tradicionalnijoj ekonomiji nastaloj u nekom drugom vremenu, dok digitalizaciju mogu da iskoriste da svoj poslovni model unaprede.
Izvor: B92
