Procenjuje se da je rad od kuće smanjio troškove korišćenja raznih resursa najmanje za oko 20 odsto, a vreme provedeno na sastancima korišćenjem onlajn platformi već sada je smanjeno za čak 50 odsto, rečeno je danas na onlajn radionici na temu “Digitalizacija kao podrška održivom razvoju”.
Koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati poglavlje 10 – Informaciono društvo i mediji Nikola Marković kaže da je digitalizacija jedan od najmoćnijih faktora podrške održivom razvoju, jer štedi mnoge resurse i naglašava važnost afirmisanja pozitivnih efekata primene savremenih IKT, posebno u uslovima pandemije korona virusa.
“Kroz digitalizaciju se obavlja transformacija poslovanja i na taj način se ostvaruju određene uštede i pogodnosti”, rekao je Marković.
Među pozitivnim efektima, na prvom mestu napomenuo je razvoj eUprave, koja omogućava značjane uštede resursa i za građane i samu upravu.
Drugi vid primene IKT je, kaže, elektronska trgovina kao jeftiniji vid trgovina, a koja je u prošloj godini pod uticajem problema zbog pandemije korona virusa doživela rast od skoro 100 odsto.
Naveo je da je 2019. u Srbiji vrednost e-trgovine iznosila 17 milijardi dinara, a 2020. godine 33 milijade što je, kaže, skoro duplo više.
Marković je rekao da elektronsko plaćanje, takođe, smanjuje troškove, kao i rad na daljinu.
“Pojava fenomena klaud kompjutinga kod korisnika smanjuje troškove do 50 odsto u iskoričhavanju odgovarajućih resursa”, rekao je Marković i naveo da se uštede ostvaruju i zbog organizovanja onlajn nastave.
On, međutim, navodi da se istovremeno postavlja i pitanje neželjenih efekata korišćenja IKT, poput gubitka kontakta sa ljudima, bezbednosti aplikacija za rad od kuće, kao i pomešanog radnog vremena i vremena za odmor.
“To su sve pitanja koja zaslužuju odgovor, i neka od njih moraće da se regulišu propisima”, rekao je Marković i naveo važnost usvajanja staregije održivog razvoja.
Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj Srbije i koordinatorka Međusektorske radne grupe za održivi razvoj kaže da digitalizacija vodi ka boljem upravljanju i boljim javnim uslugama.
Naglasila je da oko 62 odsto javnih politika sadrže i vode ka ispunjenju ciljeva održivog razvoja.
Navela je da dobrovoljni nacionalni izveštaj o ispunjenju ciljeva održivog razvoja, koji je Srbija predstavila u UN 2019. godine, govori o opredeljnosti javnih politika ka usvajanju digitalne trasnformacije.
Za to su, kaže, dva ključna dokumenta Ekonomski investicioni plan i “zelena agenda” za Zapadni Balkan, koji se bave ulaganjem u digitalnu budućost.
Učesnici onlajn radinionice istakli su da se u kreiranju svih novih rešenja vodi računa o energetskoj efikasnosti i stabilnosti sistema, da je digitalizacija doprinela da se premoste brojne nepovoljne situacije koje su se dešavale, kao i da ona predstavlja jedan od ključnih elemenata održivog razvoja.
