UNDP: Privreda u Srbiji izgubila šest milijardi dolara usled klimatskih promena
Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransis Pikap izjavila je danas da je privreda Srbije pretrpela gubitke od šest milijardi dolara usled ekstremnih vremenskih prilika, počev od 2000. godine, kao i da bi, ukoliko se ne preduzmu mere i aktivnosti da se one spreče, mogla izgubiti još toliko do kraja ove decenije.
Ona je na online “Dijalogu o prilagođavanju Srbije na klimatske promene” istakla da se Srbija se nalazi u regionu koji je naročito ugrožen klimatskim promenama, jer prosečne temperature u regionu rastu brže nego na globalnom nivou.
“U Beogradu smo do sada bili svedoci da su 13 najtoplijih godina do sada bile upravo od 2000. Godine, a to utiče na ljudske živote, stavlja dodatni pritisak na zdravstvene sisteme i usporava ekonomski razvoj, naročito u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, energetike, transporta i infrastrukture”, objasnila je Pikap.
Ona je naglasila da su prema izveštajima iz 2020. godine koncentracije gasova sa efektom staklene bašte na rekordnom nivou, kao i da i dalje rastu bez obzira na smanjene emisije od početka pandemije.
“Ako ove koncentracije budu nastavile da rastu prema predviđanjima, bićemo suočeni sa najvećim vrelinama, poplavama, sušama i požarima širom sveta. Period od 2016. do 2020. godine bio je najtopliji period od kada se temperature beleže i te promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energetike, na dostupnost vode za piće, kao i na infrastrukturu i domove”, kazala je Pikap.
Ona je podsetila i da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, što je prvi samostalni zakon koji reguliše pitanja klimatskih promena i on postavlja put za sproveđene mera adaptacije.
“Ovaj Zakon je osnov za smanjenje emisija gasova u skladu sa nacionalno utvrđenim doprinosima i pomaže da se usaglasi zakonodavstvo Srbije sa EU”, istakla je ona.
Pikap je dodala da u okviru zelenog dogovora EU predlaže ambicioznu klimatsku agendu za Zapadni Balkan, što će povećati investicije na Balkanu u narednih sedam godina, prelaskom na dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, održive sisteme hrane i očuvanje biodiverziteta.
“Proteklih nekoliko godina zahvaljujući Zelenom klimatskom fondu, UNDP i Vlada Srbije su se udružili na izradi prvog Nacionalnog plana adaptacije, a radi se i na izradi konkretnih mera u ugroženim sektorima”, rekla je Pikap.
Ona je kazala i da prema izveštajima UNDP-a u Srbiji nedostaju sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou.
Predstavnik nacionalnog tima za saradnju Zelenim klimatskim fondom (GCF) Igor Grabež, naveo je da je poljoprivreda jedan od najranjivijih sektora kada se govori o klimatskim promenama i posledicama koje one izazivaju.
“U Srbiji preko 40 odsto stanovništva živi na selu i direktno zavisi od poljoprivrede i u tom smislu govorimo o ugroženosti čitave ekonomije, jer su sela važna za proizvodnju i sigurnost snabdevanja hranom”, naglasio je Grabež.
On je rekao da je cilj da se izvrše procene pogođenosti pojedinačnih grana poljoprivrede i regiona Srbije i da se za svake od njih pripreme specifične mere adaptacije na klimatske promene.
“Verujem da ćemo te mere imati do 2021. godine i da će one olakšati planiranje politika i svih daljih aktivnosti i mera koje Vlada i Ministarstvo poljoprivrede planira da preduzme, kako bismo se što uspešnije izborili sa svim izazovima”, kazao je Grabež.
Prema njegovim rečima važno je imati rani sistem najava i upozorenja koji može igrati važnu ulogu u pravovremenom reagovanju.
Regionalna savetnica GCF-a za Evropu i Centralnu Aziju Svetlana Frenova rekla je da Fond podržava zemlje Zapadnog Balkana u planiranju što boljeg odgovora na klimatske promene kroz poboljšanje koordinacije između nadležnih institucija, prikupljanje podataka o uticaju klimatskih promena, uključivanje privatnog sektora i povećanje ulaganja u mere adaptacije.
“Regionalna saradnja predstavlja šansu da ove zemlje zajednički reše pitanja adaptacije na klimatske promene. Dok je prikupljanje podataka započeto u različitim sektorima, potrebno je unaprediti dostupnost podataka o rizicima i uticajima koje donose klimatske promene, kao i o najugroženijim sektorima”, istakla je Frenova.
Prema njenim rečima ovi podaci su od ključnog značaja, ne samo za efikasnije planiranje prilagođavanja, već i kao osnov za kreiranje i razvoj mera finansijske podrške.
Izvor: Beta
