Ekonomisti smatraju da je određen iznos lične potrošnje zbog zatvaranja u zemljama EU dugoročno izgubljen, i da se potrošnja neće vratiti na pretkrizni nivo sve do kraja 2022. godine. Za razliku od slabih izgleda da će nagomilana štednja već od proleća početi da se preliva u privredu evrozne kako je prvobitno prognozirano, američka privreda beleži znatno brži oporavak, a potrošnja domaćinstava raste.
Ogromna štednja koju su stanovnici EU prikupili u poslednjih godinu dana nakon dva zatvaranja, najverovatnije se neće značajnije preliti u privredu, s obzirom na treći talas strogih epidemioloških mera.
Shodno tome, upitne su prognoze o ekonomskom rastu za prvo polugodište ove godine, piše Bif.rs.
Kako piše Rojters, u Nemačkoj je prošle godine udeo štednje u raspoloživom dohotku dostigao rekordnih 16,2 odsto. Poređenja radi, 2019. godine je iznosio 10,9 odsto. U susednoj Francuskoj udeo štednje u četvrtom tromesečju iznosio je 22,2 odsto, što je pad sa rekordnih 27,5 odsto u drugom tromesečju.
Štednja u Italiji i Španiji takođe je izrazito porasla. Ekonomisti i političari nadali su se da će u ovo vreme ta prisilna štednja početi da ulazi u privredu evrozone i da će podstaći ekonomski oporavak koji ionako zaostaje za oporovakom privrede u Sjedinjenim Američkim Državama.
Međutim, najnoviji talas zatvaranja privrednih aktivnosti u Nemačkoj i Francuskoj, dve najveće evropske ekonomije, potopio je takva očekivanja.
Francusko ministarstvo finansija procenjuje da će nove jednomesečne mere zatvaranja svih trgovina u Parizu koje nisu nužne za život stanovništva, imati minimalni uticaj na privredu.
Ali predstavnici privatnog sektora su daleko manje optimistični. Tako je „Euler Hermes“, kompanija za osiguranje kredita, snizila procene ekonomskog rasta u 2021. za pola procentnog poena, na 5,4 odsto.
„Ako poslednje mere ne pređu planirane četiri nedelje, možemo da se nadamo da će se bar donekle ublažiti posledice novog zatvaranja. To zavisi od odluke građana da li će početi da troše značajnije sume, od uspeha vakcinacije i produžetka ekonomske pomoći države“, ocenjuju u ovoj kompaniji.
Ista je situacija i u Nemačkoj, gde je Bundesbanka u decembru procenila da će privreda porasti ove godine za 3 odsto. Ali pretpostavka za takvu prognozu je bila da će se ublažiti epidemiološke mere u proleće, zbog povećanja broja vakcinisanih osoba.
„Pandemija i epidemiološke mere imaće značajniji i duži uticaj na nemačku privredu nego što smo očekivali”, izjavli su za Rojters u nemačkoj centralnoj banci. Njeni stručnjaci i dalje smatraju da će potrošnja značajno skočiti nakon ublažavanja mera, ali drugi analitičari su skeptični prema takvom scenariju.
„Određene kupovine ne mogu da se ponavljaju. Svako ko je kupio novi televizor tokom prvog zatvaranja ili novu kuhinju neće to učiniti ponovo”, kaži analitičari iz GfK.
„Isto važi i za određene usluge. Nećete odlaziti češće frizeru da bi nadoknadili sva šišanja koja ste propustili tokom zatvaranja. Tako da je određeni iznos potrošnje jednostavno izgubljen u dugom roku i zato neće biti pozitivnih efekata hvatanja priključka”, smatraju u GfK.
Slično razmišljaju i ekonomisti britanske banke „Barclays“, koji smatraju da se lična potrošnja u evrozoni neće vratiti na pretkrizne nivoe sve do kraja 2022. godine.
Sada je ključno pitanje koliko dugo će trajati stroge epidemiološke mere, što opet zavisi od brzine kojom vlasti u zemljama EU mogu da stave pandemiju pod kontrolu.
U Evropskoj centralnoj banci kažu da su očekivanja da će mere zatvaranja trajati do kraja drugog tromesečja već ukalkulisana u prognoze ovogodišnjeg ekonomskog rasta evrozone od 4 odsto.
S druge strane, oporavak američke privrede je brži nego što se očekivalo. Potrošnja domaćinstava je porasla, a oporavak sektora stanogradnje se gotovo vratio na pretkrizni nivo . Zvaničnici Federalnih rezervi i mnogi analitičari očekuju nagli rast potrošnje i privredne aktivnosti u narednim mesecima, jer će više Amerikanaca biti vakcinisano.
