Američke kompanije su poslednjih deset godina zvanično uložile pola milijardi evra, ali procene kažu da su ta ulaganja mnogo veća. Naime, investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.
U ovom tekstu ćemo predstaviti tri značajne SAD direktne investicije u Srbiji, dve su Brownfield i jedna Greenfield. Brownfield ulaganje podrazumeva ulaganje u već postojeće preduzeće, dok se pod Greenfield ulaganjem podrazumeva otvaranje novog preduzeća.
Među vodećim američkim investicijama je kupovina Duvanske industrije Niš, od korporacije Phillip Morris u avgustu 2003. godine putem procesa privatizacije, koja je dovela do ulaganja 636 miliona evra i zapošljavanja preko 1150 ljudi. Takođe 2003. godine US Steel je kupio srpskog proizvođača čelika Sartid. Ukupan iznos te investicije sada premašuje 300 miliona dolara, a ova kupovina dovela je do zapošljavanja 5.000 ljudi.
Korporacija Ball iz Kolorada je ostvarila najveću greenfield investiciju u Srbiji vrednu 75 miliona dolara za proizvodnju limenki. Kompanija Coca Cola je u februaru 2005. godine kupila proizvođača flaširane vode Vlasinku za 21,5 miliona evra. U januaru 2008. godine Meril Lynch postao je 25% vlasnik udela u MPC Properties, kompaniji koja se bavi nekretninama i radila je na izgradnji Ušće tržnog centra.
U nastavku ćete videti presek rezultata poslovanja kompanija Coca Cola, Philip Morris i Ball Packaging, tri kompanije koje već dugi niz godina posluju u Srbiji
1. COCA COLA
Kompanija Coca-Cola je proizvođač napitaka, koji potrošačima nudi više od 500 brendova na preko 200 tržišta širom sveta. Pored proizvoda kompanije Coca-Cola, portfolio kompanije sadrži vredne brendove pića, uključujući gazirana pića, flaširane vode, sokove, čajeve i ledene napitke, energetska i sportska pića.
Coca-Cola u Srbiji posluje od 1968. godine, kada je u Zemunu otvorena fabrika za flaširanje Coca-Cola napitaka. Zahvaljujući akviziciji Vlasinke d.o.o. iz Surdulice 2005. godine, ali i kompanije Fresh&Co 2006. iz Subotice, portfolio kompanije postao je bogatiji za čuvenu prirodnu izvorsku vodu Rosu, ali i negazirane sokove neXt, Su-voće i Joy. Coca-Cola sistem 2016. investira 3,8 miliona evra u proizvodni pogon u Srbiji i otvara regionalni centar za sokove u Beogradu. 2019. godine je i jedan od vodećih domaćih proizvođača konditorskih proizvoda, Bambi, postao deo Coca-Cola HBC Grupe.
.png?w=1220&ssl=1)
Kompanija Coca-Cola ostvaruje stabilne poslovne prihode kroz posmatrane godine. Možemo primetiti veći pad prihoda u 2019. u odnosu na 2018. godinu cca 130 miliona EUR. Međutim, kompanija beleži i najmanje rashode u posmatranih pet godina. Stabilni koeficijenti likvidnosti tokom godina kao i visoki koeficijenti obrta stalne i obrtne imovine. Bruto marža je na veoma visokom nivou 70,9% u 2015. godini koja beleži blagi trend pada. Sa druge strane neto profitna margina je na nižem nivou sa trendom rasta. Prosečan broj zaposlenih više od 800 zaposlenih godišnje.
2.PHILLIP MORRIS
Philip Morris, kompanija koja posluje u duvanskoj industriji je 2003. godine privatizovao najveću srpsku fabriku duvana – DIN „Fabrika duvana“ a.d. Niš i time otpočeo poslovanje na srpskom tržištu. Od 2003. godine PM je uložio više od 800 miliona dolara u srpsku filijalu, čime je pokazao kako je jedan od najvećih investitora u zemlji. Fabrika u Nišu je jedna od najmodernijih u globalnoj mreži fabrika kompanije Philip Morris. Najznačajniji brendovi kompanije su Marlboro, Parliament, L&M i Bond Street.
Kompanija Philip Morris ima oscilacije u prihodima, najpre se može primetiti veliko povećanje poslovnih prihoda, zatim pad od 2016. godine. Bruto profitna marža visoka sa trendom pada. Sa druge strane neto profitna marža i broj zaposlenih ima konstantan porast. Likvidnost je stabilna kao i stopa povraćaja investiranog kapitala koja ima nadprosečne vrednosti.
3. BALL PACKAGING
Kompanja Ball proizvodi limenke za piće od 1880 godine. Iako tada nisu bile od aluminijuma, već od drveta, potom od stakla, kompanija uspešno savladava zahteve tržišta već 140 godina. Od 1956. kompanija Ball se bavi i izradom delova i proizvoda za aero i svemirsku industriju. U Srbiji posluje od 2004. godine kada je otvorena fabrika u Zemunu i do sada je uloženo preko 140 miliona EUR u razvoj proizvodnje. Ball u Srbiji zapošljava preko 250 radnika i godišnje proizvede oko 1,5 milijardi limenki od čega 80% izveze. Ball je takođe društveno odgovorna firma koja vodi računa o životnoj sredini, pored reciklaže koja je u preradi aluminijuma visoko zastupljena. Ball u Sbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Do sada su organizovali preko 150 događaja i reciklirali preko 60 tona limenki. Aluminijum se može reciklirati beskonačno, na 10 grama limenke gubi se samo 0,4g aluminijuma. Takođe je važno napomenuti da je Ball jedna od najvećih Greenfield investicija u Srbiji.
Kompanija u prethodnih pet godina ostvaruje stabilne prihode sa trendom rasta. Broj zaposlenih varira od godine do godine, prosečno oko 200 zaposlenih. Racia likvidnosti na veoma visokom nivou, prosečan racio likvidnosti 2,95 tokom pet godina. Ostvaruje prosečnu bruto profitnu maržu od 66%. Prosečna neto profitna marža je značajno niža i iznosi 15,26%.
VELIKE KORPORACIJE IMAJU SVOJE MOTIVE ZA ULAGANJE U SRBIJI
Direktne strane investicije su karakteristika savremenih ekonomskih odnosa i procesa globalizacije. Neki će istaći da strane kompanije kada ulože u našoj zemlji samo koriste radnu snagu i izvlače profit, međutim postoje i drugi pozitivni efekti koje ne treba zanemariti, kao što su npr. transfer tehnologije i znanja, doprinos rastu BDP-a zemlje, zapošljavanje velikog broja ljudi, itd.
Naravno i velike korporacije imaju svoje motive za ulaganje u Srbiji, neki od tih motiva su:
• niži troškovi poslovanja, uglavnom u pogledu troškova rada
• blizina sirovina potrebnih za proizvodnju
• izbegavanje carinskih i drugih troškova izvoza na ciljna tržišta
• smanjenje transportnih troškova dopremanja proizvoda na ciljna tržišta
• sticanje iskustva rada na perspektivnim tržištima
• preuzimanje kompanija koje su direktna konkurencija na ciljnim tržištima ili to
mogu da postanu
• sticanje prava nad patentima i tehnologijom u vlasništvu kompanija u inostranstvu
• olakšavanje razvoja kompanije u boljem ambijentu za poslovanje
• izbegavanje ograničavajućih faktora domaćih propisa u vezi sa istraživanjem i
razvojem
• subvencije države
Analitičari: Ivan Spamenković i Nikola Vučković
Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.
Izvor: Novaekonomija
