Kako da trgovci pređu na onlajn poslovanje

Broj elektronskih transakcija je sa sedam miliona u 2019. porastao na 14,3 miliona u prošloj godini, dok je vrednost tih transakcija sa 17,8 milijardi porasla na 32,8 milijardi dinara. U godini pandemije udvostručen je i i broj virtuelnih prodajnih mesta kojih je na kraju 2020. bilo 2013, izjavila je Tatjana Matić, ministar trgovine turizma i telekomunikacija na jučerašnjem predstavljanju „Vodiča za e-trgovce”.

Ovaj projekat koji je realizovan u saradnji sa USAID-om namenjen je prodavcima koji još nisu prešli na onlajn trgovinu, a žele to da urade, međutim, nisu dovoljno informisani kako da pristupe i nastave poslovanje na mreži.

Prema rečima Matićeve, cilj ovog vodiča koji je već dostupan na portalu „Pametno i bezbedno”, jeste to da se trgovci dodatno motivišu da koriste onlajn prodaju koja je tokom pandemije pokazala velike prednosti.

“Anketa 1.000 preduzeća, koja je u našoj zemlji urađena krajem prošle godine, otkrila je da je za 82 odsto ispitanika elektronska prodaja jednako važna kao i tradicionalna prodajna mesta”, rekla je ona i dodala da sa ovim vodičem ministarstvo završava proces trostrukog osnaživanja elektronske trgovine koji je počeo jačanjem regulative, zatim podizanjem potrošačkog poverenja i sada edukovanjem e-trgovaca.

Elektronska prodaja je mnogim preduzećima u našoj zemlji pomogla da prežive kriznu godinu, ali i da prošire svoje poslovanje i razviju se možda i više nego što bi to bio slučaj da se pandemija nije dogodila.

Direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević kazala je da je elektronska trgovina naročito važna za mikro, mala i srednja preduzeća.

“Ovaj vodič na jedan razumljiv i praktičan način pomaže svim prodavcima koji žele da prilagode svoje poslovanje zahtevima nove normalnosti koja će i u budućnosti ostati u velikoj meri i kada se pandemija završi”, navela je Stanojevićeva i dodala da prelazak na onlajn trgovinu doprinosi da preduzeća budu manje zavisna od lokalne sredine, ali i da pronalaze nova tržišta i klijente.

Zanimljivo je da je u odnosu na raniji period u Srbiji upravo zahvaljujući ovoj krizi neočekivano brzo prevaziđeno nepoverenje potrošača u ovaj vid kupovine.

Prema rečima Dragana Stojkovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, značaj e-trgovine se nije pokazao samo tokom pandemije nego i svetske ekonomske krize 2008. godine, kada su firme zbog velikih troškova poslovanja i zakupa prostora masovno prelazili na onlajn.

“Kovid kriza je otkrila svu snagu ove trgovine. Ona će još više jačati, a posebno sada kada je nepoverenje velikim delom prevaziđeno. Vodič je alat i za jačanje konkurencije u Srbiji”, naglasio je profesor Stojković.

Upitan koji su eventualni problemi koji mogu da se pojave zbog naglog rasta e-trgovine, on je odgovorio da ima i toga i to u dva pravca. Problemi su najpre stigli do kompanija koje zbog velikog broja porudžbina nisu uspele da se snađu, pre svega jer nisu imale adekvatan informacioni sistem, a onda i mogućnost isporuke u predviđenim rokovima.

“To se sve može prevazići. Sa druge strane ubrzan rast otvorio je nove prilike za pojavu novih učesnika iz sive zone, ali i to nije preterano značajno, jer je bilo konstantnih upozorenja kupcima na takve trgovce”, kazao je Stojković.

Predstavnik „e-Komerc Asocijacije Srbije” Mihailo Ponjavić je naveo da je e-trgovina pokazala otpornost na krizu i dodao da je to sadašnjost i budućnost.

Naše tržište, po njegovom mišljenju, malo kasni sa onlajn trgovinom, ali će uz vodič mnogi prodavci lako da se preorijentišu i nastave poslovanje poput trgovaca na svetskim tržištima. Prema podacima ove asocijacije, apsolutni pobednik krize je trgovina sportskom opremom i rekvizitima koja je zabeležila rast od 300 odsto, a zatim slede tehnika i mali kućni aparati, kao i segment hrane i pića.