Šta je potrebno, koliko košta i da li se isplati rudarenje bitcoina?

Najpopularnija kriptovaluta na svetu, bitkoin, u poslednje vreme beleži ogroman rast.

To ide toliko daleko da su nedavno čak dva puta za jedan dan zabeleženi novi rekordi – prvi put 59.000 dolara, a zatim 60.000 dolara. U trenutku pisanja teksta – bitkoinova vrednost je bila 57.698 dolara.

I dok se periodično postavljaju novi rekordi, a Ilon Mask kupuje i tvituje o kriptovalutama, mnogo ljudi širom sveta pita se šta bi bilo da su na vreme ušli u bitkoin voz, još dok je priča bila na početku.

Međutim, pošto je sada kasno za “šta bi bilo kad bi bilo” scenarije, B92.net je istraživao šta vam je sve danas potrebno za rudarenje bitkoina i koliko sve to košta.

Bitkoin je moguće rudariti samo uz pomoć specijalizovane opreme koja nije jeftina i u poslednjih nekoliko meseci je vrlo teško uopšte naći zbog velike potražnje.

“Kada govorimo o ceni opreme za rudarenje, moramo uzeti u obzir da ona najvećim delom zavisi od cene kriptovalute koju je njome moguće rudariti. Pošto smo u poslednjih par meseci bili svedoci velikog rasta cena skoro svih kriptovaluta, cena opreme je dosta veća nego prethodnih godina”, rekao je za B92.net Gavrilo Jejina, stručnjak za kriptovalute iz ECD-a.

Za opremu možete izdvojiti od hiljadu do više desetina hiljada evra, u zavisnosti od toga koju količinu opreme želite da kupite.

Kako objašnjava Jejina, trenutno najprofitabilniji ASIC uređaj za rudarenje bitkoina košta oko 9.000 evra (10.700 dolara).

Ljudima koji žele da se uključe u priču oko rudarenja ne ide u prilog to što na tržištu nema puno dostupne opreme. Trenutno je vrlo teško nabaviti nove, pa čak i polovne grafičke kartice.

Prvo – rudarenje neke druge kriptovalute.

“Na našim prostorima je najpopularniji koin za rudarenje itirijum (ethereum) i njega je moguće rudariti uz malo bolji desktop računar, ali je za isplativo rudarenje potrebno uložiti puno novca. Ukoliko osoba poseduje računar nešto slabijih performansi može rudariti Itirijium klasik ili neku drugu manje zahtevnu kriptovalutu za rudarenje”, objašnjava Jejina.

Rudarenje na desktop računaru je odličan uvod za bilo koga ko razmišlja o ulaganju u opremu za “mining”. Na taj način osoba može da nauči kako funkcioniše softver za rudarenje kao i kako se podešava takt i potrošnja grafičke kartice ili procesora.

“Ukoliko razmišljate o rudarenju neke manje poznate kriptovalute potrebno je da se dobro upoznate sa tim projektom kako biste mogli da sagledate vrednost te kriptovalute kao i njen budući potencijal”, ističe Jejina.

Ima dosta faktora koji ulaze u procenu profitabilnosti.

“Definitivno će najviše će zavisiti od toga po kojoj ceni prodate koine koje ste izrudarili. Ukoliko ste poslednjih par godina rudarili itirijum i niste ga prodali, sada ste sigurno u velikom plusu bez obzira na to koliko ste platili opremu i račune za struju”, naveo je Jejina.

“U suštini, isplati se, ali je potrebno napraviti i pametne poteze vezane za tržište kriptovaluta”, istakao je Jejina.

Profitabilnost na duže staze dosta zavisi od težine rudarenja na mreži (mining difficulty) i cene kriptovalute.

“Trenutno uređaj za rudarenje bitkoina od 9.000 evra (10.700 dolara) može da izrudari oko 40 dolara u bitkoinu na dnevnom nivou. Ako bitkoin dođe do 100.000 dolara onda će i profitabilnost tog uređaja biti oko 80 dolara na dnevnom nivou, a isto pravilo važi ukoliko cena bitkoina padne”, objašnjava Jejina.

Utrošak energije ovakvog uređaja je, prema podacima sa specijalizovanih sajtova, oko 80 kWh dnevno, odnosno 2.400 mesečno.

Onlajn računice pokazuju da bi, prema našim cenama električne energije i potrošnji u obe tarife (“jeftina” i “skupa” struja), mesečni račun za struju samo za ovu mašinu iznosio oko 30.000 dinara (300-ak dolara), odnosno oko 3.600 dolara godišnje.

Uz cenu samog uređaja, ukupni trošak iznosi oko 14.300 dolara što znači da se, ukoliko rudarenjem dnevno “zaradite” 40 dolara, investicija isplati za oko godinu dana.

Naravno, treba imati u vidu i da je ovo računica SAMO za ovu mašinu, a da domaćinstvo mesečno troši struju i na mnoge druge uređaje.

Ako kupujete “gotov proizvod” ne morate da brinete o opremi i računu za struju, ali nećete ni imati benefit toga da možete da “proizvedete” neku kriptovalutu, što je isplativije na duže staze.

Rudarenje, kao i sve druge investicije, ima svoje rizike i oni nisu mali. Postoje rizici finansijske prirode koji se odražavaju na cenu kriptovalute koja se rudari. Ukoliko cena padne ispod neke određene granice, rudarenje se ne isplati.

Pored ovih, postoje i rizici tehničke prirode, zaključuje Jejina. Naime, oprema za rudarenje je posebno podložna kvarovima zbog toga što mašine rade 24 sata sedam dana u nedelji.

Treba voditi računa i o stanju određenih komponenti. Na primer, kvar na napajanju može uništiti ceo majning rig, a u nekim slučajevima može čak izazvati i požar.

Ipak, čini se da ni to ne može odvratiti sve veći broj ljudi koji se odlučuju na rudarenje bitkoina. Da li ste i vi među njima?

Izvor: B92