Privredna komora Srbije (PKS) otvorila je danas Digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju CE HUB namenjenu razmeni informacija, znanja i aktivnosti privrede Srbije u procesu zelene tranzicije.
Platformu su na onlajn konferenciji otvorili predstavnici Centra za cirkularnu ekonomiju PKS i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Nemačke razvojne saradnje u Srbiji koju sprovodi GIZ.
Cilj Digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju Srbije je, kako je istaknuto, da podrži privredu u modernizaciji proizvodnih procesa, kreiranju održivih poslovnih modela i uskladjivanju sa zahtevima cirkularne ekonomije i dekarbonizacije, a namenjena je i kontinuiranom dijalogu izmedju predstavnika Zelene alijanse koju čini privreda Srbije i Vlada.
Rukovodilac Sektora za vitalni razvoj UNDP-a Žarko Petrović istakao je da se svet menja u pogledu klime i ekonomskog modela koji predstoji svim državama Zapadnog Balkana i koji je proklamovao njen glavni trgovinski partner, a to je EU.
“Čak 33 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte može da se smanji iz sektora koje cirkularna ekonomija obuhvata – ponovna upotreba resursa, prenamena, reciklaža materijala”, naveo je Petrović.
On je rekao da, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, trenutno postoji nekoliko hiljada divljih i nesanitarnih deponija, gde se razgradjuje otpad koji utiče na emisiju gasova sa efektom staklene bašte i zagadjuje životnu sredinu.
“U tom otpadu postoji ogromna količina sredstava iz kojeg biznis sektor u Srbiji može da zaradi i zbog toga je važno što je PKS prepoznala poslovni sektor kao ključni u pogledu prelaska na cirkularnu ekonomiju”, kazao je Petrović.
Prema njegovim tvrdnjama, do 30.000 novih radnih mesta može da se otvori zahvaljujući ponovnoj upotrebi otpada nastalog u procesu proizvodnje ili nakon upotrebe.
Perović je podsetio i da trenutno postoji nova Zelena agendu za Zapadni Balkan koja jedan od najvažnijih fokusa stavlja na pitanje cirkularne ekonomije i ponovne upotrebe resursa.
On je objasnio da je pandemija momenat budjenja koji omogućava da napravimo odlučan iskorak ka zelenoj tranziciji, pre svega jer se ulaže velika količina sredstava u oporavak ekonomije, a u njoj bi morali da budu sadržani zeleni kriterijumi.
Programski direktor za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u Delegaciji EU u Srbiji Antoan Avinjon, istakao je da je ova platforma veoma važna za promovisanje cirkularne ekonomije u Srbiji, kao i da će kompanije i privatni sektor morati da inoviraju svoje načine poslovanja.
Avinjon je rekao da je Evropska komisija predložila Zeleni dogovor prošle godine sa akcionim planom za cirkularnu ekonomiju za države članice EU, sa proširenjem sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan, što predstavlja politički okvir koji omogućava delovanje.
“Mi ćemo pomoći privatnom sektoru da ostane konkurentan na ovakvom tržištu, kako bi unapredili svoje poslovanje”, naveo je Avinjon.
On je izjavio da se priprema i studija sa UNDP-om o zelenom finasiranju, koja će pomoći u definisanju alata koje kompanije mogu da iskoriste kako bi finansirale svoje zeleno poslovanje.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović rekao je da se danas promoviše Digitalna platforma za digitalnu ekonomiju, kao novi model komunikacije sa privredom, donosiocima odluka i stručnjacima iz ove oblasti.
“Srbija je Sofijskom deklaracijom prihvatila Zelenu agendu za Zapadni Balkan, a u svojoj industrijskoj politici je jasno zacrtala šta je njen strateški pristup i koliko je cirkularna ekonomija važna”, objasnio je Vesović.
Viši menadžer projekata iz Nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju GIZ Tomislav Knežević, podsetio je da od 2016. u saradnji sa PKS podržan razvoj Centra za cirkularnu ekonomiju, dok je u proteklih pet godina uradjen veliki broj aktivnosti koje su imale za cilj promociju cirkularne ekonomije i treninga za predstavnike lokalnih samouparava i kompanija.
“U prethodnoj godini su donesena dva strateška dokumenta koja imaju za cilj da poprave ambijent cirkularne ekonije, jedan je predlog za definisanje konkretnih javnih politika u ovoj oblasti, a drugi je nova Strategija industrijske politike Srbije”, rekao je Knežević.
