Kreditne kartice treba koristiti sa velikim oprezom
Bilo da su namenjene odloženom ili plaćanju na rate, da su kobrending ili rivolving, kreditne kartice treba koristiti sa velikim oprezom.
Na ovo upozoravaju svi stručnjaci za finansije, ali i mnogi koji su se “opekli” koristeći ih. Tvrde da način na koji se obračunavaju kamate za “plastiku”, ako se dobro ne pročita ugovor, može neprijatno da iznenadi kad stigne mesečni obračun.
Statistika pokazuje da su u opticaju oko 1,3 miliona kreditnih kartica, članarina ili naknada za njihovo korišćenje je uglavnom 200 dinara mesečno, a kamate 22 do 30 odsto godišnje.
Jedna od najneobičnijih kamata na kartice koja je uveliko u opticaju jeste naplata “kazne” za ceo iznos rate, bez obzira na to da li je u sledeći mesec prenet ceo dug, ili svega nekoliko dinara. Pa je penal za dug od nepunih 20 dinara – gotovo 3.000 dinara, isto kao i za 100.000 dinara više!
Da je važno otvoriti četvore oči i pročitati i najsitnija slova kada se bira banka i kreditna kartica, uverio se naš čitalac Milovan Lekić. U banci čiji je klijent 12 godina izabrao je kreditnu “master” karticu kojom je mogao mesečno da odloži naplatu troškova u iznosu od 100.000 dinara. Problem je, kako kaže, što nije shvatio princip naplate kamate.
“Bio sam šokiran kada sam slučajno obratio pažnju na mesečni izvod, što inače svojom greškom nikada nisam radio”, priznaje Lekić. “Svakog 23. u mesecu sam dužan da platim ratu, odnosno ono što sam potrošio u prethodnom i ja sam uvak plaćao 100.000 dinara ne gledajući da li je možda trebalo još neki dinar gore ili dole. Međutim, kada sam video da je skinuto oko 3.000 dinara zbog 17,48 dinara, isto kao da sam kasnio sa uplatom celog iznosa, bio sam besan. Odmah sam se obratio banci i kada sam dobio odgovor da je ta retroaktivna naplata njihov princip, požalio sam se i Narodnoj banci Srbije.”
Iz “njegove” banke su mu objasnili da mora da poštuje princip naplate koji podrazumeva ekvivalentan iznos zaduženja koji je naveden u svakom mesečnom izveštaju, kao i u okviru propisanog roka, kako bi se izbegao obračun kamate.
“Rekli su mi da iznos moram da pokrijem u celosti, do navedenog datuma, ili da platim neki drugi iznos, bilo da je minimalan ili blizu ukupnog duga, ali na koji se obračunava kamata”, kaže sagovornik Novosti. “Kamata nije sporna, ali jeste njihov način, da ako dužnik namerno ili slučajno izabere drugu opciju za iznos zaduženja prenetog duga iz prethodnog obračunskog perioda, kamata se obračunava od datuma knjiženja transakcije do datuma prve uplate, a potom na preostali deo duga.”
U Narodnoj banci kažu da korisnicima nekada sugerišu da treba da razmisle o promeni banke ili proizvoda, jer to jeste smisao konkurencije na tržištu koja nesporno postoji.
“Konkretan način ugovaranja nije samim propisima zabranjen niti je način obračuna kamate u ovom smislu, posebno regulisan”, kažu u NBS. “Po svakoj pritužbi korisnika proveravamo da li su svi uslovi proizvoda jasno i nedvosmisleno definisani i klijent informisan. Banke najčešće kod iznosa uplate koji se neznatno razlikuje od iznosa dospelih obaveza, otpisuju obračunate kamate, ali u nekim slučajevima korisnici i pored ponovljenih obaveštenja i upozorenja, u kontinuitetu uplaćuju novčana sredstva koja ne odgovaraju iznosu dospelih obaveza – dakle jasno je da se u takvim slučajevima ne radi o neobaveštenosti. Korisnici moraju pažljivo da pročitaju uslove korišćenja kartice.”
Poslednji podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da je na kraju prošle godine bilo izdato 1.318.356 kreditnih kartica, koje koristi 1.034.159 korisnika. Iznos odobrenog limita je 92.358 miliona dinara, a iznos u korišćenju je 31.664. miliiona dinara. Od svih kartica, u docnji je bila 53.121 kartica, a 11 odsto je učešće kašenjenja u iznosu u korišćenju, što je za tri odsto manje nego pre godinu dana.
Izvor: Večernje novosti
