Građani Srbije u 2020. potrošili 455 miliona evra na onlajn trgovinu

Pandemija koronavirusa promenila je navike potrošača širom sveta, u čemu ni građani Srbije nisu izuzetak. Udvostručena je vrednost robe i usluga koje smo tokom 2020. platili karticama preko interneta u domaćoj valuti – na ukupno 32,2 milijarde dinara. Kada se na to doda potrošnja u evrima, dolarima, funtama i švajcarskim francima, dolazimo do iznosa od oko 455 miliona evra koje smo potrošili za godinu dana kupujući karticama preko interneta.

Tokom 2020. godine platne kartice smo koristili u 39 miliona slučajeva više u odnosu na 2019. Utrošili smo 93 milijarde dinara više nego u godini pre pandemije, pokazuju podaci Narodne banke Srbije o broju i vrednosti platnih transakcija učinjenih karticama i elektronskim novcem, bez obzira da li je reč o podizanju novca sa bankomata, plaćaju na prodajnom mestu, ili onlajn kupovini.

Kada se posmatra samo plaćanje na internetu broj transakcija se uvećao više nego duplo – karticama smo, kada je reč o domaćim kupovinama, plaćali u 14,2 miliona transakcija, koje su bile vredne 32,2 milijard dinara (oko 274 miliona evra).

Vrednost dinarskih plaćanja karticama „preko mreže“ više je nego dvostruko veća od evra utrošenog na ovaj način – dok je prošle godine na dinarska plaćanja karticama na internetu utrošeno 151 milion evra, u evropskoj valuti je utrošeno gotovo 130 miliona evra. U godini pandemije ovaj odnos je potpuno drugačiji: na dinarska plaćanja karticama utrošili smo 274 miliona evra, dok je devizna potrošnja u evrima za kupovine na internetu pala na ukupno 118,6 miliona evra.

Karticama smo na internetu trošili i dolare (više od 51 milon evra), švajcarske franke (manje od 900.000 evra) i britanske funte (u vrednosti od oko 10 miliona evra).

Ivan Tanasković , član Upravnog odbora E-Commerce asocijacije Srbije, za portal N1 ukazuje da je ozbiljna zdravstvena kriza, koja je zahvatila čitav svet, a koja i dalje traje, u mnogome izmenila kako navike i ponašanje potrošača, tako i organizaciju i poslovanje kompanija.

„Internet trgovci se potajno nadaju da će pomenute navike kupcima ostati, kao i da će se način razmišljanja kupaca u vezi elektronske trgovine u Srbiji trajno promeniti“, navodi Tanasković.

On ukazuje da je broj dinarskih transakcija karticama na Internetu u 2020. godini, prema podacima NBS, porastao za 103,55 odsto, a vrednost istih za 81,27 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

„Po prvi put, vrednost porudžbina plaćenih karticama u domaćoj valuti prelazi vrednost porudžbina plaćenih karticama u ostalim valutama zbirno“, navodi Tanasković dodajući da elektronska trgovina u Srbiji beleži svoje istorijske rezultate.

Prema analizi E-Commerce asocijacije Srbije, ukupna vrednost realizovanih transakcija, plaćenih karticom putem interneta u odnosu na 2019. godinu ima skok od 33,37 odsto.

„Primećuje se da prosečna vrednost porudžbine opada poslednjih godina. Prosečna vrednost transakcije napravljene putem interneta u valuti dinar u toku 2020. godine iznosi 2.271,85 dinara, dok u valuti evro iznosi 36,63 evra. Pad prosečne vrednosti je očekivan pogotovo usled činjenice da smo u ovoj godini dobili veliki broj novih kupaca na internetu, a u praksi se pokazalo da novi kupci svoje prve kupovine obavljaju u manjim iznosima“, navodi se u analizi asocijacije.

Na žalost, veliki broj firmi iz određenih delatnosti nije mogao da se prilagodi elektronskoj trgovini. Razlog je sam tip delatnosti kojom se bave.

„Hotelijerstvo i turizam generalno, avio saobraćaj, ali i celokupna event industrija (organizacije događaja) pretrpeli su ogromne gubitke. Protekla godina je bila izazovna za sve ostale delatnosti, takođe. Kompanije koje su mogle da posluju, pod uslovom da su blagovremeno ulagale u digitalizaciju i sektor (internet) prodaje, mogli su brzo da se (re)organizuju i aktiviraju svoju online prodaju. Sa druge strane, kompanije koje su već bile aktivne na online prodaji, imale su priliku da testiraju svoje mogućnosti u pravom smislu te reči, s obzirom da je ‘preko noći’ internet komunikacija i prodaja postala primarni vid trgovine, počev od polovine marta prošle godine“, objašnjava Ivan Tanasković.

Kada je reč o konkretnim podacima kako su firme onlajn prodavale svoje proizvode i usluge, ko beleži rast prodaje – a ko se nije snašao, precizni podaci očekuju se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za 2020.

U iščekivanju podataka zvanične statistike, prema rečima Tanaskovića, evidentan je značajan rast internet prodaje za nekoliko tipova proizvoda.

„To su sportska obuća, odeća i oprema, prehrambeni proizvodi, tehnički uređaji, farmaceutski proizvodi“, ukazuje on.

Ističe da smo svi svedoci astronomskog rasta internet trgovine u Srbiji od početka pandemije.

„Nisu se samo biznisi digitalno transformisali, već i navike i želje kupaca, koji su postali otvoreniji ka kupovini putem digitalnih kanala“, zaključuje Ivan Tanasković, koji će biti i jedan od predavača na predstojećoj konferenciji Dan internet domena Srbije DIDS 2021, koju 17. marta organizuje Fondacija RNIDS.