Do kraja aprila dužnici koji imaju problema sa otplatom duga mogu da se prijave za treći moratorijum, odnosno odlaganje obaveza, a da li će ga dobiti odlučuje banka za svaki slučaj posebno.
Za prvi moratorijum prošle godine prijavilo se 94 odsto kreditnih dužnika, za drugi – 86 odsto, a za treći znatno manje.
Proteklih godina bankari su posao mogli da obavaljaju i žmureći jer su klijenti želeli samo stambene ili gotovinske pozajmice. U vreme pandemije u prvi plan su izbili zahtevi za odlaganje otplate duga, a od nove godine banke su skratile rok za keš kredite na makismalnih šest godina.
Razlog za to može se naći u neizvesnosti zbog mogućeg gubitka radnog mesta, posebno u turizmu, hotelijerstvu i transportu, pa sada odlazak u banku liči na švedski sto sa raznim vidovima reprograma.
Narodna banka Srbije saopštila je da se od ukupnog broja dužnika, samo u januaru se za moratorijum prijavilo 37 hiljada. Skoro 90 odsto se odnosi na stanovništvo. Od toga najviše za reprogram gotovinskih kredita – 64 odsto.
Probleme sa plaćanjem karticama i minusima imao je svaki deseti. Šest odsto zahteva je vezano za otplatu investicionih ili kredita za likvidnost.
Sada su na stolu dve mogućnosti. Za zajmove uzete do 18. marta 2020. godine možete produžiti otplatu preostalog duga na 107 rata. Ostali dužnici mogu da traže od banke novi moratorijum, prenosi Mondo.
Mirjana Đorđević iz “Sberbanke” kaže da je nezaposlenost primarni kriterijum kod fizičkih lica, pad zarade, odnosno zarade ispod republičkog proseka.
Navodi da se oko 5.000 klijenata opredelilio za olakšice.
Za moratorijum ti propisi predviđaju da klijenti dobiju grejs period od šest meseci i njihov rok otplate se produžava za šest meseci i oni tokom ovog grejs perioda plaćaju kamatu, ali se opredeljuju da li će ta kamata biti plaćena dok traje grejs ili će je odložitii platiti po isteku tog perioda.
Kraj prošle godine obležila je opreznost banaka u kreditiranju, kako se ne bi izlagale riziku i zadržale nivo kredita građanima na niskih 3,8 odsto.
Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije navodi da najveći broj klijenata prihvata te ponuđene mere olakšice i moratorijume.
“Svi koji su iole malo pogođeni ugroženi i žele da im ostane veći deo raspoloživog dohotka za potrošnju, uvažavaju preporuke koje im daje Narodna banka Srbije i prijavljuju se. Sa druge strane, banke naglašeno upravljaju rizikom i tu se razlikuje politika od banke do banke”, ukazuje Grubišić.
Kolike su razlike od banke do banke pokazuje i podatak da samo tri nude stambene kredite sa učešćem za prvi stan od 10 odsto, a ostale i dalje traže 20.
Istovremeno, neko može da dobije keš kredit preko mobilne aplikacije za deset minuta dok drugi pregovaraju o svakoj vrsti reprograma ponaosob.
