Krediti 2022: Kolike će nam biti rate

Međunarodna kamatna stopa, euribor, od koje zavisi i kretanje kamata u Srbiji, od 2016. godine je u minusu. Zbog toga su i kod nas kamate postepeno padale, a poslednjih meseci rate su gotovo na istom nivou. Međutim, to nije održivo na duži rok i zbog rasta inflacije u mnogim zemljama nije neočekivano da dođe i do povećanja troškova zaduživanja, rekao je za RTS dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić.

Iako je Centralna banka EU sredinom decembra zadržala sadašnji nivo kamata, analitičari kažu da neće biti imuna na poteze ostalih.

Dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić kaže da u gotovo svim zemljama u poslednjih godinu dana imamo rast inflacije, a jedan od razloga je i pandemija koja izaziva probleme u mnogim segmentima funkcionisanja sistema.

Prva velika svetska centralna banka, Banka Engleske, podigla je troškove zaduživanja, a američke Federalne rezerve najavljuju da do rasta kamatnih stopa može doći na proleće.

“Još nema najava iz Evropske centralne banke, ali to ne znači da do toga neće doći. Ne pamte se u istoriji ovako niske kamatne stope koje su čak negde i u minusu. Ali to nije dugo održivo. Za to je odgovorna prethodna ekonomska kriza zbog čega je podsticano trošenje novca i ulaganje, a ne čuvanje”, kaže Erić.

Euribor – evropska međukamatna stopa – za nas je značajana jer je dosta kredita indeksirano odnosno vezano za evro i postoji rizik od promene kamatne stope koja bi dovela do povećanja rata kredita.

“Stepen povećanja zavisi od toga kolika je kamatna stopa, koliki je kredit i koliki je rok otplate. Ako ste, recimo, uzeli kredit od 10.000 evra na pet godina i rata vam trenutno iznosi 200 evra, a sa rastom kamatnih stopa rata bi vam se povećala za recimo 4-5 evra mesečno, to na prvi pogled ne izgleda strašno, ali ako imate veći kredit i duži rok otplate to nije zanemarljivo”, rekao je za RTS dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić.

Nova.rs