Pozivi na zaradu preko interneta, poslednjih meseci, tokom pandemije, naročito su došli do izražaja. Tako je i sve veći broj naših građana koji trguju na vanberzanskom, Foreks finansijskom tržištu, preko interneta ili telefona
U pitanju su elektronske platforme na kojima se korisnicima nude usluge trgovanja valutama, ali i zlatom, sirovom naftom, šećerom, akcijama velikih kompanija, ali i sa još oko 400 drugih instrumenata trgovine.
Stručnjaci kažu da Foreks nije prevara, ali da je neophodno znanje, a u Narodnoj banci Srbije upozoravaju da ove platforme nisu ni pod kakvom kontrolom države. Tvrde da mnoge čak nemaju ni dozvole svojih zemalja, pa savetuju svima koji se upuštaju u ovaj posao – veliki oprez.
Laptop, minimum 100 dolara, ali i znanje za kretanja na berzi, kažu da je dovoljno za početak. Pre nego što ulože pravi novac, oni koji se upuste u ovu trgovinu, prvo počinju sa virtuelnim parama, a zatim otvaraju pravi račun i ulažu.
– Tačno je da može da se krene sa samo 100 dolara, ali to nije investicija i tako uglavnom rade mladi za koje je Foreks vid klađenja, a ne ozbiljan posao. Tako 90 odsto njih taj novac odmah izgubi – kaže prof. dr Slobodan Slović. – Foreks nije nikakva brza zarada. Ne može svako da se bavi ovim, potrebni su znanje i iskustvo. Sve veće svetske brokerske skuće imaju svoje platforme, a na sajtovima Komisija za hartije od vrednosti može da se proveri imaju li dozvole.
U NBS objašnjavaju da, pritom, trgovina na ovim platformama ne podrazumeva stvarnu kupovinu i prodaju finansijskog instrumenta ili robe, već je, pre svega, reč o “ugovorima na razliku”. To su pokušaji da se predvidi kretanje cene ili deviznog kursa u određenom roku i na osnovu toga se zarađuje ili gubi.
– Od posebnog značaja je poznavanje tehničke analize, praćenje istorijskih podataka, korišćenje grafičkih prikaza kako bi se prepoznali “obrasci” u kretanju cena i deviznog kursa – objašnjavaju u NBS. – Ovakva strategija je veoma rizična, čak i za investitore sa znatnijim iskustvom. Popularnost ovih platformi poslednjih godina raste uporedo sa sve intenzivnijim korišćenjem interneta i društvenih mreža, što je posebno izraženo u uslovima pandemije kada se znatan deo vremena provodi uz elektronske uređaje.
Iz NBS naglašavaju da saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, domaća pravna lica mogu kupovati devize i efektivni strani novac samo od banaka i prodavati ih samo bankama, a fizička lica kupoprodaju deviza mogu obavljati samo s bankama, a kupoprodaju efektivnog stranog novca mogu slobodno obavljati u bankama, menjačnicama i kod javnog poštanskog operatora.
“Klađenje”
Osim što su za uspešna ulaganja na deviznom tržištu potrebni znanje i iskustvo koji se stiču godinama i što u vrlo kratkom roku može doći do znatnog ili potpunog gubitka uloženih sredstava, trgovina preko ovih platformi se vrlo često zasniva na poslovanju s licima u inostranstvu nad kojima NBS nema kontrolu – kažu u NBS. – Usluge “trgovine” koje oglašavaju pojedini elektronski servisi obično se svode zapravo na klađenje – nema prenosa vlasništva, što građane koji učestvuju u trgovini izlaže dodatnom riziku da organizatori platforme ne ispune svoje obaveze.
Dozvola obavezna
Prema Zakonu o tržištu kapitala, investicionih usluga i aktivnosti u Srbiji ne mogu se obavljati bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije – kažu u NBS. – Na internet prezentaciji Komisije dostupni su, između ostalog, registar brokersko-dilerskih društava i registar investicionih savetnika, koji poseduju dozvolu Komisije za pružanje investicionih usluga i aktivnosti.
Izvor: Večernje novosti
